Autor: Звездана Радосављевић
FOTO: Wptschedule
Za razliku od Oskara Šindlera za kojeg je zahvaljujući Spilbergovom filmu „Šindlerova lista“ čuo ceo svet, mnogi ne znaju ko je Irena Sendler.
Priča o Ireni Sendler, hrabroj ženi koja je spasila duplo više jevrejske dece od Šindlera, dospela je u žižu svetske javnosti 2000. godine kada su četiri studentkinje iz Kanzasa pobedile na takmičenju iz istorije sa radom o herojskim podvizima Irene Sendler. Njihova predstava „Život u tegli“ izvođena je više od 300 puta u Kanadi, SAD-u i Poljskoj. Zahvaljujući ovim studentkinjama inspirativna priča o Ireni Sendler ušla je u nastavni plan američkih Univerziteta. One su intervjuisale Irenu Sendler, animirale medije, objavile knjigu i napravile sajt, jer Irenina priča mora biti ispričana.
Pitate se kako je u okupiranoj Poljskoj Irena Sendler uopšte uspela da pomogne Jevrejima?
Kao socijalni radnik Odeljenja za zaštitu varšavske opštine ulazila je u jevrejski geto radi provere znakova tifusa, jer su se nacisti plašili da se tifus ne proširi izvan geta u kome su vladali loši higijenski uslovi. Našavši se u getu Irena je ubeđivala zatočene Jevreje, roditelje, da se rastanu od svoje dece jer ih jedino tako mogu spasiti.
Na pitanje:„Zašto bismo vam verovali? Možete li da garantujete da će naša deca preživeti?“, njen odgovor je uvek bio isti:„Zato što ne postoji ništa drugo što možete da uradite za njih, ako ostanu mogu da vam garantujem da će umreti.“
Jevrejsku decu Irena Sendler je krijumčarila pored Gestapoa u vrećama za krompir, kutijama i radničkim kovčezima, a potom kroz podrume, tajne prolaze i stražnja vrata u crkvu iz koje su izlazili kao hrišćani, sa novim imenima i lažnim dokumentima. Uz sebe je uvek vodila psa koji bi lavežom nadjačao eventualni plač dece koju je krijumčarila. Stariju decu učila je hrišćanskim molitvama i kako da se krste, da ih pred nacistima ne bi odali njihov jezik i vera.
Uz pomoć saboraca decu je smeštala u domove, sirotišta i manastire. Beležila je njihova imena i adresu nove porodice, papir stavljala u teglu koju bi zakopala ispod drveta u komšijskom dvorištu, kako bi jednog dana mališani bili locirani i vraćeni svojoj porodici. „Nemojte nikada zaboraviti svoje pravo ime“, govorila bi deci koju je ostavljala u manastirima ili kod Poljaka koji su rizikovali živote pružajući utočište jevrejskoj deci.
FOTO: Mashpedia
Irenine tajne akcije otkrivene su krajem 1943. godine. U mučenjima Gestapoa polomljene su joj noge i osuđena je na smrt. Spas joj je stigao u poslednji čas kada je njen saborac podmitio čuvara da zaustavi izvršenje kazne.
O životu Irene Sendler snimljen je 2009. godine film „Hrabri život Irene Sendler“, reditelja Džona Kenta Harisona, u kome igraju Ana Pakvin i hrvatski glumac Goran Višnjić. Bila je izraelsko-poljski kandidat za Nobelovu nagradu za mir 2007. godine.
„Svako dete koje je preživelo uz moju pomoć, predstavlja opravdanje za moje postojanje na zemlji. U snovima još uvek čujem krike dece kada su odvajana od svojih roditelja. Više od pola veka je prošlo od pakla holokausta, ali njegova utvara i dalje visi nad svetom, to ne smemo da zaboravimo“, rekla je Irena Sendler u intervjuu datom studentkinjama iz Kanzasa. Dodajući, da je kao zavet primila reči svoga oca koji joj je na samrti rekao: “Ako vidiš osobu koja se davi priskoči joj u pomoć – bilo da umeš ili ne umeš da plivaš“.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
