Хронична неиспаваност и љубоморна пријатељица

Autor: Arsenije Ivanović

Уметност је љубоморна: она жели да јој се човек потпуно преда
Микеланђело

Празнина. Будимо реални, данас је све мање уметности, или је чак и скроз нестала?
Све је мање онога што можемо назвати креативношћу, стремљењу ка лепшем, бољем, истинитијем и искренијем.

Међутим, баш онда када најмање очекујете, чујете за неког младића коме је уметност на првом месту. Несвакидашње и нестварно, помислиће многи.
Ипак, осамнаестогодишњи Данило Церовић из Прокупља заиста јесте потенцијални предводник нових генерација које ће, надамо се, побољшати и подићи ниво културне свести у Србији.

Каже да се потпуно предаје уметности и да не осуђује је што је стално љубоморна и тражи много. Посвећује јој пуно времена и стално је усавршава, пази на њену “незгодну нарав”, допуњује је и кроз њу осликава себе, свој поглед на свет, као и проблеме данашњице.

Са колико година и како си открио да се у теби крије уметник?

Искрено, још од најранијег детињства мене је цртање испуњавало и чинило срећним. Једноставно, за неке је ужитак представљало играње фудбала, а за мене је то било цртање. Одувек сам свако своје осећање преносио на папир и мислим да је то оно што ме је заправо и навело да на тај начин градим себе и своје циљеве.

Шта највише волиш да црташ?

Одувек сам волео ствари које су нове, које се мењају, тако да никад нисам био баш заинтересован за само цртање портрета, мртве природе или пејзажа, већ за модни дизајн. Од када знам за себе инспирисале су ме лепе жене, тако да је одлука о посвећивању своје будућности модном дизајну била за очекивати.

Цртање и модни дизајн су ти на првом месту, али чиме се још бавиш у слободно време?

Па, поред модног дизајна као приоритета, можете видети моје радове и на зидовима Прокупља. Радио сам мурале (Бригитте Бардот и Аудреy Хепбурн) као и мурал (Јессица рабит) у дворишту Гимназије коју похађам. Ове сезоне ме можете видети и у представи “Рањени орао тотал микс” у организацији Драмског студиа Гимназије Прокупље. Бавим се и омладинским активизмом, активан сам члан локалног тима деце и младих, па сам вам можда и познат са неке локалне хуманитарне акције или нечег сличног.

Да ли се трудиш да овај данашњи, неки би рекли сиви свет, обојиш новим бојама и мењаш га?

Често сивило даншњице може да бити одличан подстицај за стварање. Поремећен систем вредности, а посебно појам лепоте, у мени изазивају и буде велику жељу за променом истих. Али, настојим да из најтамнијих ствари извучем светлу страну и све то преточим на папир. Моји радови су често инспирисани проблемима даншњице, проблемима загађене средине, борбом за полну и родну равноправност, борбом против дискриминације на свим основама...

Која је то награда којом се највише поносиш?

Награде на разним конкурсима освајам још од раних разреда основне школе. Диплома и захвалница је стварно пуно, али свакако ми је најдража диплома за освојено прво место на медјународном конкурсу на тему “Човек и природа”.

Твој идол и твоја муза?

То је свакако питање које ми често постављају. Али, одговор је увек исти: Не, немам идола, желим да кренем својим правцем који је успут и јединствен. Има доста уметника које ценим и поштујем, али не желим да моја каријера и моји радови подсећају ни на једне од њихових.
А што се тиче музе, постоји једна стална и најинспиративнија и то је свакако Бригитте Бардот, али има и оних “сезонских” као што су: Моница Беллуци, Таyлор Момсен, Доутзен Кроес, Бар Рафаели, Руслана Корсхунова, Сопхиа Лорен, Синди, Оливера Катарина и још многе друге.

Које су 3 ствари без којих ти не би био ти?

То су свакако: папир и бојице (њих не могу да одвојим), ленонке и хронична неиспаваност.

Који су твоји планови за будућност?

Тата каже да за мене нема наде и да ћу да „сецам“ гајбе код приватника, али без обзира на његову „подршку“, ја планирам да упишем Факултет примењених уметности и изаберем смер за модног дизајнера. То је нешто у чему се проналазим. Шта знаш, можда ти једног дана будем давао интервју директно са модних писта у Милану или Паризу, ко зна...
А можда и „сецам“ гајбе код приватника, видећемо!

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti