Tweet
Danilo Cerović: "Tata kaže da za mene nema nade i da ću da „secam“ gajbe kod privatnika, ali bez obzira na njegovu „podršku“, ja planiram da upišem Fakultet primenjenih umetnosti i izaberem smer za modnog dizajnera. To je nešto u čemu se pronalazim. Šta znaš, možda ti jednog dana budem davao intervju direktno sa modnih pista u Milanu ili Parizu, ko zna... A možda i „secam“ gajbe kod privatnika, videćemo!"

Autor: Арсеније Ивановић

Umetnost je ljubomorna: ona želi da joj se čovek potpuno preda
Mikelanđelo

Praznina. Budimo realni, danas je sve manje umetnosti, ili je čak i skroz nestala?
Sve je manje onoga što možemo nazvati kreativnošću, stremljenju ka lepšem, boljem, istinitijem i iskrenijem.

Međutim, baš onda kada najmanje očekujete, čujete za nekog mladića kome je umetnost na prvom mestu. Nesvakidašnje i nestvarno, pomisliće mnogi.
Ipak, osamnaestogodišnji Danilo Cerović iz Prokuplja zaista jeste potencijalni predvodnik novih generacija koje će, nadamo se, poboljšati i podići nivo kulturne svesti u Srbiji.

Kaže da se potpuno predaje umetnosti i da ne osuđuje je što je stalno ljubomorna i traži mnogo. Posvećuje joj puno vremena i stalno je usavršava, pazi na njenu “nezgodnu narav”, dopunjuje je i kroz nju oslikava sebe, svoj pogled na svet, kao i probleme današnjice.

Sa koliko godina i kako si otkrio da se u tebi krije umetnik?

Iskreno, još od najranijeg detinjstva mene je crtanje ispunjavalo i činilo srećnim. Jednostavno, za neke je užitak predstavljalo igranje fudbala, a za mene je to bilo crtanje. Oduvek sam svako svoje osećanje prenosio na papir i mislim da je to ono što me je zapravo i navelo da na taj način gradim sebe i svoje ciljeve.


Šta najviše voliš da crtaš?

Oduvek sam voleo stvari koje su nove, koje se menjaju, tako da nikad nisam bio baš zainteresovan za samo crtanje portreta, mrtve prirode ili pejzaža, već za modni dizajn. Od kada znam za sebe inspirisale su me lepe žene, tako da je odluka o posvećivanju svoje budućnosti modnom dizajnu bila za očekivati.

Crtanje i modni dizajn su ti na prvom mestu, ali čime se još baviš u slobodno vreme?

Pa, pored modnog dizajna kao prioriteta, možete videti moje radove i na zidovima Prokuplja. Radio sam murale (Brigitte Bardot i Audrey Hepburn) kao i mural (Jessica rabit) u dvorištu Gimnazije koju pohađam. Ove sezone me možete videti i u predstavi “Ranjeni orao total miks” u organizaciji Dramskog studia Gimnazije Prokuplje. Bavim se i omladinskim aktivizmom, aktivan sam član lokalnog tima dece i mladih, pa sam vam možda i poznat sa neke lokalne humanitarne akcije ili nečeg sličnog.


Da li se trudiš da ovaj današnji, neki bi rekli sivi svet, obojiš novim bojama i menjaš ga?

Često sivilo danšnjice može da biti odličan podsticaj za stvaranje. Poremećen sistem vrednosti, a posebno pojam lepote, u meni izazivaju i bude veliku želju za promenom istih. Ali, nastojim da iz najtamnijih stvari izvučem svetlu stranu i sve to pretočim na papir. Moji radovi su često inspirisani problemima danšnjice, problemima zagađene sredine, borbom za polnu i rodnu ravnopravnost, borbom protiv diskriminacije na svim osnovama...


Koja je to nagrada kojom se najviše ponosiš?

Nagrade na raznim konkursima osvajam još od ranih razreda osnovne škole. Diploma i zahvalnica je stvarno puno, ali svakako mi je najdraža diploma za osvojeno prvo mesto na medjunarodnom konkursu na temu “Čovek i priroda”.


Tvoj idol i tvoja muza?

To je svakako pitanje koje mi često postavljaju. Ali, odgovor je uvek isti: Ne, nemam idola, želim da krenem svojim pravcem koji je usput i jedinstven. Ima dosta umetnika koje cenim i poštujem, ali ne želim da moja karijera i moji radovi podsećaju ni na jedne od njihovih.
A što se tiče muze, postoji jedna stalna i najinspirativnija i to je svakako Brigitte Bardot, ali ima i onih “sezonskih” kao što su: Monica Belluci, Taylor Momsen, Doutzen Kroes, Bar Rafaeli, Ruslana Korshunova, Sophia Loren, Sindi, Olivera Katarina i još mnoge druge.


Koje su 3 stvari bez kojih ti ne bi bio ti?

To su svakako: papir i bojice (njih ne mogu da odvojim), lenonke i hronična neispavanost.


Koji su tvoji planovi za budućnost?

Tata kaže da za mene nema nade i da ću da „secam“ gajbe kod privatnika, ali bez obzira na njegovu „podršku“, ja planiram da upišem Fakultet primenjenih umetnosti i izaberem smer za modnog dizajnera. To je nešto u čemu se pronalazim. Šta znaš, možda ti jednog dana budem davao intervju direktno sa modnih pista u Milanu ili Parizu, ko zna...
A možda i „secam“ gajbe kod privatnika, videćemo!

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari