Хвала Вам, Господине Михизу

Autor: Ivana Peško

Одавно је престало да бива битно питање може ли се у Србији живети. Нико још иоле нормалан или луд нема времена да мисли на то, уколико му је донекле и стало да остане нормалан или луд. Постали смо у три врага перверзни са стеченим нам вештинама преживљења, да се уопште не каним да анализирам наше животе. Исувише су ми одвратни. Да сам биологичарка, посветила бих се бодљокошцима. Као професорки без портфеља, дужност ми је да исправљам неправде док је и ово мало екрана преостало. Као књижевници, мора ми се да пишем о Бориславу Михајловићу Михизу, јер ме готово за све остало о чему по интернетима годинама тртљате, најискреније ‒ заиста боли уво. Ја сам госпођица Ивана Пешко и не верујем у вашу критку, јер не умете да критикујете. Ја сам госпођица Ивана Пешко и ја сам за едукацију.

Начинила сам један малени квиз и неколицину својих колега приупитала ко је био Михиз. Понеко и знаде, било је и чувени редитељ, ваљда глумац, политичар (?), било је и Đиласов брат од ујака, било је па немамо то у програму. Дабоме да на катедри за српску књижевност Унивезитета у Београду нема ни једног проклетог курса посвећеног Бори Михизу или бар књижевној критици. Но, ајде што нема курса, но нема ни часа, скоро нема ни слова, ни анегдоте. (знам да смарам са овим, но неко мора) Ја најодговорније дипломом и умом, па дабогда ме никада не запослили нигде, тврдим да већег мајстора анегдоте нисмо имали. Насловити књигу Аутобиографија ‒ о другима, интелектуални је подвиг јединственога реда, иако делује потпуно неоригинално. Господствени фазон, готово без преседана. И све ми се чини, да у овом тексту, нећу баш умети да опишем Михиза. А знам и зашто.

Једном је на почетку Крунске улице Михиз упитао Иву Андрића: ,,Како је могуће да ви, пореклом из најдоњег босанског караказана, постанете такав господин?”. Мирно, како му је то био по души обичај, Андрић је Михиза исправио: ,,Да сте ви, Михајловићу, знали Ракића, знали бисте шта је прави господин. Ракић је био господин.” Господин, према дефиницији, не сме да има изразите особине, хармонијом и равнотежом својих својстава он је принуђен да не дозволи ниједној особини да искочи.

Но и трећи господин је, као заљубљенички колекционар биографских бисера, драматузујући Проклету авлију за Мату Милошевића, стигао до Андрића са пар питања. Место одговора, Андрић је ентузијастичном Јовану Ђирилову довитљиво напоменуо да по решења оде до Михиза, јер: ,,он о Проклетој авлији зна више од мене”. Међутим, прича не би била довољно занимљива, да се у њу није уплео и четврти господин, који је у свом дневнику прибележио: ,,Данас у подне јавио ми се Михиз телефоном. Бориславе, рекао је, прочитао сам рукопис Времена чуда. Ви сте писац. ” Записи о Проклетој авлији навек су спријатељили господина Михиза са господином Пекићем. Тада је Пекић, према својим речима, постао писац.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с12.постимг.орг/8кс3рy6п9/2519541.јпг" />

Где има места за цела четири господина, мора бити и за једну госпођу, која би, према истој оној дефиницији, била паметнија од све четворице заједно. Сећао се Михиз, како је Исидора Секулић Андрићу и њему, наређивала да се прихвате јужноамеричке књижевности, на коју је Бог, ето, спустио руку. Свезнајућа Исидора, доносила је из своје библиотеке, међу наше књижевнике, све оно што ће будућност тек имати да открије. Божански је за мене био тренутак када смо се у једној реченици сусрели ова жена која је о књижевности знала готово све, па и оно што ће се тек десити, а о животу скоро ништа; он, Иво Андрић који је о литератури знао много, а о животу готово све; Михиз који је и о једном и о другом знао тек понешто и коначно ја, као најслучајнији од свих сведока у тужним салонима вечности - где ми никако није место, која ни о животу, ни о књигама још увек апсолутно ама баш ништа нисам знала. Осим да се у њима могу пронаћи љубав и спас када свет оде дођавола.

За мегаломане ћу оставити упутство за петог господина: Михиза је покушао да спаси Крлежа, када су све остале мудоње затвориле врата. Хвала и Вама, драго свемогуће височанство, што никада нисте устукнули са потребом да останете највећи.

Говор о Михизу данас, обзнањује ми се као насушна потреба свима онима који би у Србији да се баве књижевном или било којом врстом критике. Критика подразумева главу у торби, критика подразумева достојанство, критика подразумева образовање уз шарлатански осмех, но критика изнад свега подразумева неподмитљиви став према животу и властитој души. Када одлучите да се прихватите исте, морате са сигурношћу знати да можда ништа нећете имати да понудите свету, јер свет једноставно није брига шта ви имате да му поручите. Са друге стране, о вредностима не одлучује свет, као што то никада није ни чинио. О вредностима одлучује време. А оно је ту само да се нашали са нама. Права критика никада неће ламентирати над својом неделотворношћу. Права критика никада неће плашити друге својом судбином. Она ће инспирисати друге да инспиришу.

Пошто школе нису успеле ничему битном да ме науче, за осамнаест активних година учења по њиховом, хвала Вам господине Михизу што сте ми, за пар дана, помогли да разумем шта желим да поклоним свом животу. У наредном периоду, у овоме ћу колумнарском простору писати искључиво књижевну критику у едукативне и превентивне сврхе. И ништа друго. Онима који критику читају из неког другачијег разлога, унапред саветујем да више никада не отварају мој блог. Овде ничега неће бити за вас.

Господине Михизу, редакција више нема. Покој им души. Време је за гилиптерско писање. Време је да се одбрани господа међу барабама. О оним другима, нека мисле непоштени. Уместо новцем, наставићемо да бранимо срцем, најдража генијална битанго, Бориславе Михајловићу Михизу. Па где завршимо, завршимо.

***
Предложите портал иСербиа за избор топ 50 сајтова у 2014. на ovom linku .
***
Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE