...и гледај људе – зеницом душе!

Autor: Lorelaj

ФОТО: Facebook

Много пута оспораван, гажен и несхваћен, наставио је своје Лутање, Маштање и Сањање, које ће временом постати његов заштитни знак који око врата носи да га чува од зала, која систем намеће. Ступио је на сцену пре десетак година, дубоко уверен да је време за промене. Са капуљачом преко капе и џепова пуних снова, кренуо је у мисију спасавања оног људског у човеку, што је полако почело да одумире, под утицајем ратова, лошег друштвеног уређења, немаштине и свеопштег незадовољства.
Долазили су и одлазили, а он је остао. Није се бусао помпезним родољубивим текстовима, није постао члан партије, нити на митинзима урлао. Бори се за спасавање света јединим оружјем које има - пером! Чисто срце у грудима и жеља за променама дали су му снаге да после сваког пада устане и настави своју мисију. Њега слава и новци не занимају, промена новцима замађијаних мозгова његов је приоритет. Јер, они се свакодневно рађају, свет их је пун. А такви, мисли се, нису спремни да нешто мењају - они су ти које треба мењати! Виде једнострано, чују једносмислено, мисле - не, не мисле. Да мисле (својом главом), не би им било како јесте. Али, пробудиће их! Онако како једино уме - писањем. О људима, псима и мишима, како каже. Не о мржњи према Хрватима, нити Муслиманима; не о ратовима; нити о хомосексуалцима.

Њега не занима етикета, он воли људе - њихов садржај, не форму. Неће хвалити друштво, ако за то нема разлога нити повода, напротив, наглас ће га опоменути! Не аплаудира распаду, воли своју земљу, свој народ, који је годинама на лаж навикао, па се вређа када чује истину. Али, та истина треба да га доведе до бољитка? Не, људи се плаше бољитка. Јер, он подразумева промене. Ово је за њих нов приступ проблемима, дакле, не ваља. Гладни су - хране се лажима, које им свакодневно сервирају медији. Нуде им ружичасту маску, коју здушно, не размишљајући, прихватају као исправну опцију. А онда се појавио он и решио да наруши ово мртво море.

Ха, неки су се од вас насмејали овој синтагми! Јесте, Домановић је о истој говорио, како би објаснио Србију с краја 19. века! О неприхваћености уметника, о неупуштању у чари уметности, из незнања, које рађа страх, који нажалост и данас постоји. Људима је тешко да се из масе издигну, изађу из својих љуштура или можда исте замене неким новим, можда бољим. Тешко им је да не буду маса, а још теже да подрже или макар за почетак не осуђују храбре појединце, који ће им можда донети буру. Буру у њиховим устаљеним навикама, у њиховом слепом, поданичком делању, по правилима система у који верују, јер не знају за боље. Но, он не одустаје. Издао је четири албума (De facto (2003),Puzzle shock! (2005), Трећу страну медаље (2008) и Децу и Сунце (заједно са својом групом Филтер, 2010)), те роман "Заједно сами" (2008), роман- први део трилогије "Малтерего": "Рубикова столица" (2012), као и збирку колумни "О људима, псима и мишима" (2009). Један је од уредника Веселог четвртка, једне од највећих стрип редакција на овим просторима, што му је, како каже, посао снова, с обзиром на велику љубав према овој форми писања.

Поред породице, ближњих, уметност највише развија човека. У мом случају, све је кренуло његовим Сузама једног лета. А ми чекамо Годоа на степеништу метроа, ја сањам сиво - а сањао бих живот! - први су стихови који су ме увели у његов свет и подстакли ме да је време за променити нешто, досањати баш тај бољи живот о коме пева. Разуверити систем да је могуће од нас марионете направити, размишљати сопственом главом и здушно се борити за очување оног људског у себи.

Од тог момента, слушам га константно већ шест година, са истим жаром и истом искром у очима, сваки пут. Јер је човек достојан сваког поштовања, о коме треба да се прича и пише више него о звездама ријалитија и новоизниклим дивама. Јер сам поносна што овај свет полтрона (и морона) има и другу страну медаље, коју нам својим писанијима здушно открива. Зато што желим да нас је још више, нас, свемираца, њему сличнима, који се боримо за неки бољи, лепши свет. А, ви, ако исти сањате, позабавите се лириком Марка Шелића, Марцхела, досањајмо заједно неки бољи живот!

... и гледај људе- зеницом душе!

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti