Тамара Милојковић: У чему имамо највећи извоз?

Autor: Мирјана Миленковић

Данима слушамо како је Србија по “одливу мозгова” међу првима у Европи. Млади одлазе из земље да “тамо негде” потраже бољи посао и живот, остављајући често нерадо своју домовину. Већина њих, често одлази у непознато, јер је боље негде наћи било који посао, него га у Србији узалуд чекати и то са факултетском дипломом.

Земља великих природних богатстава, али неискоришћених; великог интелектуалног потенцијала људи, али незапаженог. Земља која би могла младим људима пружити посао, сигурност, вечити дом…али не пружа. Земља коју већина младих напушта онда када је највише заволи и када је најтеже отић и-Србија!

Колико је у Србији изводљиво наћи посао у струци након завршетка студија?
Већина нас, младих, жели да се усаврши, напредује и буде успешно у ономе што нас испуњава. У Србији је, свакако, тешко наћи посао у струци, јер кад дођемо до послодавца, увек су ту неки изговори, у смислу како му је потребан радник са искуством и сл. Зар не треба то искуство стећи управо ту ? Нико се није са искуством родио,већ га је стекао радом. Наравно, све су то само изговори да би вас што пре отерали , па је то ваљда онај "најбезболнији " и "фин" начин. Србија је земља која има потенцијала и доста образованих људи, али узалуд, јер су сви они на листи чекања да их неко позове, па макар то био и један од оних разговора: "бићемо у контакту, јавицемо Вам се или "знате како, нама су потребни људи са искуством од минимум годину дана"!

Шта мислиш, да ли је у Србији рад довољно цењен, али и плаћен?
Нажалост, данас живимо у таквом времену где важи парола "вредиш онолико колико имаш новца". Никог не занима твоје звање, чак ни тзв. "запошљавање преко везе" није актуелно; битно је чији си син/ћерка, али и колико имаш да понудиш. Недавно сам на проспекту неког факултета видела мало двосмислен натпис: "знање је опет на цени", што ме је подстакло да се мало дубље замислим и запитам куда иде овај свет?! За сада, као једину опцију видим одлазак у иностранство.

Да ли се можда тамо надаш неком послу у струци?
Искрено, нисам била једна од оних који би радије побегли из земље. Моја је жеља била да успем најпре у својој земљи. Како је време пролазило, изгубила сам наду да ће се то десити, јер су, углавном, наше фирме отишле под стечај, а велики део њих је и приватизован. Већина мојих вршњака и познаника је отишла ван земље и успели су! Стекла сам утисак да су се сви они брзо снашли. Некако су наш рад и знање цењенији код странаца, зато је, за сада, моја једина опција да одем и да се “окушам” ван границе Србије.

Какав би то посао могао да те задрзи у Србији?
Нисам претерано захтевна по том питању, једноставно, као и сви, имам своје циљеве и жеље које бих сада да остварим. Волела бих да радим посао у струци, јер да не желим свакако то не бих ни студирала. Када радиш оно што волиш, имаш и додатну мотивацију да будес успешан, како као појединац, тако и у тиму. Желим да се мој труд и залагање исплате и цене, да будем плаћена онолико колико вредим, да могу да водим миран живот и да не морам да зависим од других, јер то је најгоре.

Хоће ли некада бити боље у Србији, што се запослења тиче?
Искрено се надам да хоће и волела бих да буде боље, али како време одмиче, све је мање наде да ће доћи то "ново и боље" време којем се већ дуже време сви надају. Нико не жели да оде из краја у коме је рођен и за који га вежу бројне успомене, али су околности такве да је неизбежно отићи. То је оно сто наше људе одводи у далеке крајеве, где постају успешни и временом стварају неку врсту аверзије према својој земљи, што реално и није за похвалу. Ипак, лепе успомене из старог краја нису јаче од жеље за послом и успехом. Сви бисмо желели да живимо нормално, да радимо оно што волимо и оно за шта смо се определили. За сада је то овде мало теже, али као што рекох, волела бих да се нешто промени на боље и да макар наша деца остану овде и да на оваква питања некада дају другације одговоре; да иностранство посећују само као туристи и да тамо троше новац зарађен са поносом у нашој земљи …

Србија се ових дана високо котира, чак се може рећи и да је међу првима, али не по извозу нпр. пшенице, већ по извозу мозгова! Тренутно је Србија сиромашнија за око 40.000 високообразованих људи. Уколико се овај “тренд” настави, наша земља би ускоро могла постати земља одлазећих људи!

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti