У Шиду, у Статус клубу, дана 28.октобра, 2013.године, одржана је промоција првог издања књиге „ИНГВАРР“ младе књижевнице Сање Секе.
Autor: Aleksandra Vidić
ФОТО: Facebook
Поднаслов "Како дисати после душевне смрти?" уводи у причу и спомен на њега, на раскидану колону сватовских кочија и ново питање: "Зашто је, уместо виолина и звука клавира, зајаукала сабласна мелодија харфе, преовладала црнина и заударајући мирис воска и тамјана?"
Књига је интимна исповест 21-огодишње девојке из Шида, исповест о снази љубави и доказ за то да за љубав у неким случајевима није неопходно двоје. Воли се до костију, до последњег атома снаге.
Сања на фејсбук страници ИНГВАРР Сања Секе пише: “Како скупити храброст и направити венчање без присуства вољене особе, обући се у бело и стати сама пред олтар, без присуство матичара, а уз присуство безброј писама опкољеним корицама?
Та храброст се зове љубав, борба за особу која више не постоји на овој земљи, а ипак се воли до костију. Нека непозната жена ме је облачила, где су кумови, где је отац да ме из куће испрати? Јаукала је хрфа, виолина је запевала целом улицом…
Пукла је копча са хаљине, није ме занимало, кренула сам сам пред олтар, било је сабласно, потписала сам име твоје, иако није било никад горе. Питали су ме коме се завијам у бело, када немам са ким пред Бога? Како су само блесави, па ја сам одавно пред вишом силом са њим венчана и пред небом се њему заклела…”
Сања је направила промоцију као сватосвски бал, који јој није био суђен са својим дечком Игором, који је преминуо пре две године од срчаног удара.
“Упознали смо се на улици 2009. године, када сам га случајно закачила торбом у пролазу. Као на филму, тако је све почело и код нас. Требало му је доста времена да допре до мене, јер сам била повучена и увек у неком свом свету. Рекао ми је касније да је знао, чим ме је видео да сам ја та о којој је маштао.” – присећа се Сања.
Протеклих неколико дана, одређене медијске куће на државном нивоу, објављивале су чланке у новинама о Сањиној промоцији под насловом Девојка из Шида се удала за мртвог дечка. Док је Сања разговарала са новинарима одређених медијских кућа, нико није ни слутио какав епитет ова прича може да добије. Они који не знају о чему се тачно ради оштро су осуђивали Сању због горе поменутог поступка, иако тог чина није ни било.
“Промоција је имала такав свечани карактер као сватовски бал из простог разлога да пренесем ту своју емоцију на све присутне и све будуће читаоце књиге.”, каже Сања.
Редакција емисије Булевар медијске куће Б92, када је видела и чула шта се Сањи десило и какво је искуство имала са објавама у новинама, решила је да позове Сању и објави причу баш онакву каква она и јесте! Наиме, јуче у преподневним часовима снимљена је репортажа на "Земунском кеју" где је књига "ИНГВАРР" представљена на најбољи могући начин, а Сања је причала о својој тужној причи из њеног угла.
Књига ИНГВАРР ипак излази као победник из ове борбе са медијима који су свој “професионализам” показали целој Србији. Сања свакодневно добија поруке подршке од читалаца, а Шиђани су поносни што имају за суграђанку једну талентовану и храбру књижевницу.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE