Autor: Ivana Peško
Кортео је мултимедијални перформанс неколицине младих, неафирмисаних уметника. У среду сам присуствовала изведби у великој Сали СКЦ – а, полупразној, авај, што није ни мало зачудно када је у питању београдска публика. Штета. Потписујем да је велика штета што довољно људи није пропратило овај догађај, јер је његова вредност за младу сцену од изузетне, колико критичке, толико и васпитне важности.
Бавећи се свеактуелним, али на жалост никада окончаним, проблемом хулиганства, ова екипа је целу тематику сагледала из потпуно оригиналног, уједно и савршено природног угла. Истичем природност јер је изворна вредност овог перформанса у његовом суштом натурализму, минималистичком, конкретном прилазу ономе што се налази у сржи овог друштвеног ишчашења. А то је само биће, сам хулиган и сам полицајац, у свом свакодневном, ни мало мистификованом, понашању. Проматра се разговор двојице хулигана, друштвених маргиналаца несвесних свог изопштења, који упијају све сабласти градске ноћи у себе. Цела представа је у ишчекивању трећег лица, са којим ће доћи и симболична казна за двојицу активних јунака. Управо је разговор, језик ликова центрипетална тачка целог пројекта. Проматрају се могућности аргоа, социолеката, жаргона, као говора за себе, упућених другима, који су истовремено и најбољи одраз егзистенцијалне отупелости, као и неизлечиве самоће која себе мора да потврди у групацији – актуелној, хулиганској, оној која се сама, перверзно и огољено нуди младима на тацни. Баш због тога што говор непрестано излази из основне фабуларне нити, он се и истиче као доминанта, при чему му се све време одузима оно што је изрекао. Није битно наметнути став, битно је дозволити језику да прикаже ствари онаквим какве заиста јесу. Битно је дозволити му слободу у којој ће он активно комуницирати са публиком, позивајући свакога на самосталан закључак. Лештанин, као писац текста, не намеће мисао, он описује проблем. Као говор о спољашњости, који у себе прима спољашњост којој се обраћа, овакав ће говор у једној крајности добити карактер успелог ироничног коментара. У другој крајности, он је ослобођен сваке поенте, наметнуте идеје, чист је говор ситуације која сведочи о себи и за себе. А у том говору се проналазе и повезују наизглед раздвојени локалитети. Јер оваква радња се одвија истовремено на улицама Крагујевца, Ниша, Прибоја, по новобеоградским блоковима, кикиндском Микронасељу, зрењанинском Багљашу, лесковачкој Радничкој републици, јагодинском Стрелишту и тако даље. Град, као конкретан простор, није дефинисан. Прича је заједничка сваком граду у Србији, што је и подиже на нови наредни универзализације. Није случајно што су сва та насеља грађена по истом принципу, који се опредметио у једном препознатљивом животном стилу. Трафика на којој јунак купује цигаре истоветна је трафици на којој смо сви ми куповали цигаре. Младићи које приказује представа су младићи са којима сам и ја одрастала и са којима се временом догодило нешто застрашујуће. Није то само естетика њихове одеће, или купљена паклица Камела када се нема новца за елементарно преживљавање, него нешто много дубље. Нешто што призива системске извитоперености. Управо оно што је од своје деце направило велике жртве, запале у крваво, безизлазно отупљење, у ком је основа идентификације то да ли се у кафани пије Јелен или Лав.
У овом тренутку почиње да проговара и полицијски дискурс. Болно ће се насмејати кортеовци и на видео биму приказати алаво прасе које прежива некакву бундеву. Прасећи дискурс, или чобански. Одаберите. Јер термин није сам по себи толико битан. Жаргон је вечно будна и променљива ствар. Битније је огољено прозивање заступника закона, извршне власти која, уместо да решава проблем, потпомаже развој ове друштвене групе. Помислићете да смо све то већ видели. Међутим, у оволикој бруталности, суштој искрености постпупка, одговорно вам тврдим да нисмо. Ништа није стилизовано. Ништа није представљено еуфемизмом или ублаженом метафориком. Кортео је све време доследан полазној идеји – причамо о стварима онаквим какве срећемо, са каквим се на сваком кораку упознајемо. Ко је некад видео оне култне графите А.Ц.А.Б, тај ће успети да замисли атмосферу оваквог критичког отклона. А онај ко није – благо њему. Безбрижност је мајка сваке среће, поготово у свету у ком нико није позитиван јунак, у ком пратимо хулигане који чак ни не одлазе на утакмицу, где је свака меланхолија осуђена на подсмех труљења и језичку бурлеску, ослобођену сваког даљег поентирања. Па ви верујте у систем, ако вам је тако лакше.
Марко Лештанин, Горан Кумрић, Филип Стојковић, Александар Đевић, Марија Браловић и Аца Пејчић Пиле су заједно направили пројекат који подсећа друштво на његове аномалије и у оним моментима када та обољења нису ударна вест. У мом коначном закључку – управо је ту и кључна вредност овог перформанса. Пошто смо друштво чија је препознатљива карактеристика постала колективна амнезија, оваквих одговора, који превасходно подсећају, требало би да буде много више. Са исте стране – о њима би морало учестало да се пише. А не овако, понекад.
Проговорити о већ давно истрошеној теми, од почетка је огроман изазов. Оно што њихову представу одваја од других пројеката сличне стварносне тематике, јесте њена унутрашња кохеренција која црпи снагу у моћи сувог миметичног поступка. Успевши да језиком опишу истину савременог тренутка, својим посматрачима ће оставити да замере на осталим аспектима приказаног. Само нас таква дијалогичност најбоље може опоменути да у времену у ком је све речено, све написано и искритиковано, ипак настају уметничка дела која нас враћају истини да се још увек ништа није завршило. И до краја испричало. Проблеми настављају да живе чак и кад се гурну испод тепиха. А тако, подривајући, прете много више него када су на површини.
Пастир шаље шарене поздраве Спаку, надајући се даљој сарадњи.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? ЦВ и један текст пошаљите на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
_thumb2.jpg)
