Autor: Ivana Peško
Možda je sramotno priznati, ali ja sam do relativno skoro živela u uverenju da je osmi mart isključivo dan majki. Ništa prava žena, ništa komunizam, ništa novi Dan zaljubljenih. Zbog toga mi nikada i nije bilo jasno zbog čega smo svake godine morali da kupujemo poklone razrednim starešinama od ženski pol. I tako sam, dugo, verovala u svoj koncept osmoga marta, čudeći se što ljudi insistiraju da ospore i najlepši praznik od svih. Kada sam otkrila u čemu tačno grešim, odbila sam da priznam da su drugi u pravu. Pastir je navikao da se vodi onom maksimom Il me ubij, il će biti kako ja kažem , te je nastavio da slavi ovaj praznik isključivo kao dan svoje mame.
Moja mama je najlepša mama na svetu. Ona ima ruke, ima noge, ima veliki osmeh i dobro srce. Ko god je video pastirsku mamu, taj je odmah znao da je reč o njenoj mami. Volela sam da pričam drugoj deci o vanrednim sposobnostima svoje majke. A morate znati da je mama Vera heroj. Dok su ostale devojčice čitale Pepeljugu i šile haljine za svoje barbike, mali Pastir je listao slikovnice o elektricitetu i maštao da postane Tesla i Madam Pompadur ― ali to je već priča za sebe. Sećam se kako sam zapretila jednom dečaku da će ga moja mama naučnica spržiti munjom, ukoliko nam ne oslobodi teren za basket. Najomiljenija sam bila među sedmacima i osmacima (tu su vam bili frajeri), jer sam uvek unapred znala njihove ocene sa kontrolnih zadataka.
Tako se moja mama, u samom početku, pobrinula da ja postanem veoma popularna (iako sam se samostalno, uporno, trudila da me više od pola osnovne škole mrzi).
Uvek mi je vezala rep, jer je zamaralo da mi pravi nakinđurene frizure. Tešila me je kada sam se prvi put zaljubila i odlepila, kada su sve devojčice u razredu dobile prvu menstruaciju, a ja još nisam. Par puta je želela da me izbaci iz kuće, dok sam u tinejdžerskim zabludama bežala od kuće. I nikada nije zaboravila da me probudi kada prespavam školu. Pokazala mi je dobre filmove, otkrila lošu muziku, poklonila Malog princa i odvela na prvi čas plesa. Moja mama sada ima mnogo sedih u kosi i dalje je apsolutni kralj. Dogodi se da počne da čita Stendala, te zaključi kako je Paris Del Dongo šonja, ili Uliksa , pa teatralno izjavi kako to nema veze sa životom. Moja mama nema pojma.
Ispričala sam vam sve ovo da bih vas naterala da pogledate u svoj pupak. Hajde, pogledajte sada u svoj pupak i počešite se malo po njemu.
Ne želim da mitologizujem naše majke, jer su one najstariji mit od svih. Kakve god da su. Šta god su nam savetovale, uradile, šta god su nam donele ili odnele. Koliko god da su nas ispravno vaspitale, ili pogrešno usmerile. Pa čak i onda kada su nas previše zaklonile, ili otvorile prema svetu i životu. Jer ništa ne možemo sigurno znati, osim toga da, uglavnom, nećemo biti pametniji od svojih majki. Jeste, i onda kada smo sigurni da smo najpametniji i da sve znamo. Ja sam se nekako pomirila sa tim da neću postati Tesla, tako da mi Madam Pompadur ne gine. Pastir će uvek ponavljati da ništa nije rečeno, a možda naše majke to najbolje znaju od svih. Pričajte sa njima, pa čak i onda kada kažu da ne bi da vas slušaju. Pričajte sa vašim majkama, ako su vaše majke tu.
Naravno da nije potreban praznik da bismo zagrlili svoje roditelje i rekli im da nas neviraju ili da ih mnogo volimo. Ali u vremenu, kada se ni za šta nema vremena, čak i oni najizvikaniji praznici mogu da posluže kao razlog. Prokleto je, Gospodo, što nam za sve razloga treba. Ali, tako je kako je.
Već nekoliko dana želim da vam pišem o Orvelu. Imam u obećanju interesantan tekst, ali se uvek nešto učini važnijim, neminovnijim. Čemu pisanje, ako nikada, ništa nismo napisali o svojoj majci? Dakle, Orvelu i svete, sačekajte do narednog četvrtka. Dok stvari ne postanu još komplikovanije, da ja lepo napišem onu najjednostavniju i najtačniju od svih:
Draga mama, hvala ti što si me rodila. Jeste da skoro sve radim pogrešno, ali ću ti uvek biti zahvalna što mogu da budem ovde.
Musavi poljubac za sve mame. Srećan vam osmi mart. A sada idite i zagrlite svoju, inače sam ja džaba pisala ovaj tekst, a vi ga još džabije čitali.
