Autor: Ivana Peško
Скоро ми је пријатељ послао смс са следећим садржајем: Добро бре Ивана, лепо та уметност и песници и просветитељство и све. Али, каће пишеш нешто о сексу? Пошто проводим довољно времена на фејзбуку, није ми промакао нови фазон са сексуалним гифовима, као ни полемике око тога да ли они треба да постоје или не. Ко је ту извитоперен, ко глуп и непристојан, ко сексуално фрустриран, а ко воли да провоцира? Пошто свака шуша данас воли да пише књиге о сексу, одржава блогове о сексу, колумне о сексу, полемише о сексу онлине, ја ћу одбити предлог да директно пишем о томе и поновићу једну о фејзбуку.
Да ли се неко сећа како се мењао изглед фејзбука од када сте на њему друштвено активни? Ако неко зна, водим га на пиво. Или још боље – ко би се усудио да у себи проговори о протоку времена и текста протраћеног на мрежи, а да за то не упита мрежу саму? Када се одиграо преседан са тајмлајном, многи су се побунили, па нису желели да самостално пређу на нову фејзову форму. А онда нас је фејз натерао да то учинимо, те сада свако може у времену да измери колико је од свог живота оставио оваквој врсти дружења. Фејз упорно памти, док се многи на њему полако самозаборављају.
Колико може да донесе забавних и лепих ствари (а мени је донео), или да буде практично користан (и ово ми је био), фејзбук истовремено успева да покаже колико се испод слике и саме метафоре могу прочитати заблуде личности, срж фејзбук личности и трагедија поистовећивања личности са фејзбук личношћу. Јесмо ли се заљубили у фејзбук, зато што нам је омогућио да се сакријемо од нас самих, да се изгубимо у њему? Зато што нам продужава заборав док не шетамо, не љубимо се, не читамо књигу, истражујемо, не пијемо кафу са девојкама, а могли бисмо то да учинимо (зато што смо људи)? И треба то да учинимо (зато што смо још увек људи)? Јесмо ли пристали да се сакријемо у утешитељском тајмлајновском концепту који нас лаже да је пре две године ипак нешто учињено, иако се не осећамо тако? Да се сакријемо кроз тајмлајн у ничему опипљивом? Сад, када се фејзбук поново променио, ја сам се запитала колико и ми, као врста и друштво, ипак јесмо вољни да нешто другачије учинимо и колико та наша воља координира са вољама фејзбука. Поново – да ли се неко сећа како су изгледали фејзбуци од када сте на њима друштвено активни? Пошто се фејзбук сећа какви сте били ви. Фејз опет има нову хаљину, а шта је са нашим новим формама? Бум. Ко ће први да обрише фејз? Да забрани себи да узалудно троши време по фејзу?
Да, тај секс. Стварни, предивни, осећајни, безосећајни, допадљиви, заводљиви, савршени секс. Деда ми је причао о томе како је обожавао жене, салетао их међу кукурузима, на игранкама, по прелима и како то већ иде. А онда се моја бака ошишала на паж, до тада невиђену појаву у селу, оставши овим чином без свог првог вереника. Деда је говорио да су до те фризуре биле само жене, жене, жене. И наједном, постала је Жена.
Када се појам секса одвојио од појма љубави, ствари су постале једнако компликованије и једноставније. Најлакше од свега ми је да сада кажем – како је коме драго. Па уместо да научно и популистички разглабам о феномену сексуалних гифова, њиховим предностима и манама, остаје ми да вам за крај шибнем, као Јованка Орлеанка (далеко било):
Водите љубав, а не фејз.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? ЦВ и један текст пошаљите на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE