иКолумна: Тхе Беатлес-прича без краја

На данашњи дан - 5. октобар 2012 - пре тачно пола века, први сингл групе „Тхе Беатлес“ зачуо са са радија. Био је то почетак једне приче која још увек није дошла до свог краја иако група не постоји већ више од четрдесет година. Песма „Лове ме до“ није тог дана учинила ништа спектакуларно – била је само једна у низу других, можда и бољих, које су се заориле са станице британског радија. Али историја је почела иако нико није могао ни да слути где ће све то одвести овај бенд, популарну музику и глобалну културу.

Успех није Битлсима дошао преко ноћи као што никада и не долази. Пет година раније прва постава бенда се окупила и кренула да ствара. Током тог времена мењао се састав бенда, мењали су се продуценти и менаџери, све док се није дошло до савршене комбинације. Битлси су свирали, покушавали, наметали се и бивали одбијани све до те ’62-е. Испоставило се да је шесторка сачињена од Ленона, Мекартнија, Харисона, Ринга Стара, продуцента Джорџа Мартина и менаџера Брајана Епштајна била она права екипа која ће уздрмати друштво, културу и традицију више него било ко раније.

Данас свако, ко је заинтертесован за музику, има став о томе јесу ли или нису Битлси најбољи бенд свих времена и ово питање ће заувек остати без одговора. Никакав ауторитет не може просуђивати о стварима квалитета и укуса колико год се неки трудили. Оно што јесте извесно је то да су Битлси најутицајнији музички бенд када се говори о култури генерално. Свет једноставно након њихове појаве није остао исти.

Теорије о томе у чему је тајна успеха Битлса су бројне као и озбиљни радови на ту тему од стране стручњака из области културологије, социологије, музике... Креће се од тога да су они први бенд који је сам писао своје песме, да су први британски музичари који се пробио на америчку сцену до приче о њиховој великој енергији, ентузијазму и чињеници да су имали аутентичан модни стил. Али било је у том тренутку много бендова који су поседовали све ове квалитете и бити добар музичар са својим стилом свакако није довољно. Оно што је Битлсе издвојило из масе других можда је заслужена била, срећа, а она се пре свега треба тражити у њиховом сусрету са Брајаном Епштајном, менаџером бенда, чувеним петим Битлсом.

Уз неопходно музичко умеће сценски наступ је био једна од кључних ствари у стварању популарности у времену када су телевизијски пријемници постали све чешћа појава у западном свету. А Битлси су и то имали. Били су група привлачних младих људи, елегантно одевених са необичним фризурама. У том тренутку, амерички медији били су убеђени да коса код мушкараца не може тако много да израсте и тврдили су да „бубе“ носе перике. Како год, маса је почела да их опонаша а та маса момака и девојака била је привучена и њиховим бунтовним ставом у односу на начин живота који је неговала генерација њихових родитеља. Култ је почео да се рађа.

Култ је незаобилазан термин када говоримо о највећим личностима у музичкој индустрији попут Елвиса, Абе, Мајкла Джексона и других. И Битлса, наравно. За веома кратко време Битлси су постали модни тренд а тај тренд је имао и своје име – Битлманија. Ова „болест“ захватила је најпре млађу а веома брзо и старију популацију, која, ипак, није то тако хистерично манифестовала. Као модни тренд утицали су и на људе који их нису волели нити слушали а на њихове слике и плоче наилазило се свуда. Међутим, мода је ствар кратког века и Битлманија се окончала током 1967.године. Битлси су, упркос томе, наставили да трају, мењали се, развијали и били ништа мање популарни. И тако све до распада бенда. А онда је уследила Ленонова смрт, смрт младог идола и хероја и тиме је култ Битлса добио још чвршће темеље...

А шта ће бити после Ленона...прочитајте у наставку који следи...ускоро