Ili čitaš il' si uspešan

Autor: Branka Dundić

FOTO: diplomaguide.com

Ovo će da liči na pljuvačinu, mada ja ne bih to tako okarakterisala.

Spadala je u onu vrstu ljudi koji misle da je poenta književnosti u lepo sklopljenim rečenicama, da to znači "umeti pisati". Ali čak ni to sklapanje oni ne razumevaju u smislu nekog stila i doprinosa koji stil daje smislu književnog dela, već to shvataju naivno, vulgarno; kao da im je kriterijum onaj koji u prvom osnovne pravi razliku između đaka koji "umeju" da napišu sastav i onih koji ne umeju. Dakle, nije stil jedan od (i to pozadinskih) elemenata koji skupa daju celokupnu vrednost dela, već je stil (koji i nije stil, već stil = književno delo) jedino što postoji.

Ja sam dala sve od sebe da dočaram na koje (ne)shvatanje smisla književnosti mislim, mada mislim da jeziku kao takvom fali jedan element koji bi mogao da kroz reči dočara razlike među nama ljudima koje dovode do tih različitih (ne)shvatanja.

I sad, pustimo književnost... Ali mora da si ti bila jako okupirana nekim drugačijim stvarima od književnosti celog života, kada si o njoj zadnji put mislila tamo oko prvog osnovne, ili kada već...

Kakvim drugačijim stvarima? Verovatno uspehom. Da naglasim, reč je o vrlo ambicioznoj i sposobnoj osobi. Članu bitne političke partije. Znam, ne gubi se forma pljuvačine, iako se ja uopšte ne bih zadržala kod pomenute ličnosti, jer nije ni jedina ni najgora. Upravo bih se zadržala kod toga što nije jedina.

Brine me, kakvo razumevanje uspeha mogu imati ljudi sa ovako vulgarnim shvatanjem književnosti? Ako ste se zapitali – a kakve to ima veze, zapitajte se još jednom. Podsetimo se šta sve književnost JESTE.

Književnost je izraz nečije slobode i poziv na slobodu nekog drugog. Književnost je društveni angažman prvog reda. Apel na promenu. Slobodna reč. Slobodna tišina. Književnost je mesto gde snage mogu da se udruže, a da ta zajednica ostane slobodna, bespolitična, da na njenom vrhu bude samo Um.

A za pomenutu vrstu ljudi (jer, šta je kriterijum za podele na vrste među ljudima, ako nije odnos prema književnosti?), ona je svedena na puki stil, a onda, tako izolovan, čak ni taj stil nije neko „jeste“, jer sam po sebi on nema nikakav smisao. Dakle, književnost je mrtva. Ne postoji. Njenom angažmanu nema mesta u svetu na-ovaj-način-uspešnih ljudi. Obrazovanih. Stranački angažovanih.

Ukoliko im se ukaže na ovaj problem, najverovatnije će reagovati podsmehom ili sažaljenjem. Dakle, oni i ne vide da problem postoji.

Ja nemam nikakav zaključak. Mene zanima – a šta vide? I kako vide? Kojim očima gledaju? Uopšte, volela bih, bez ironije, neke konkretnije rezultate analize ovakvih sklopova ličnosti. Da bih ih bolje razumela. Gde je suština? Gde je pojam? Osećaju li prazan prostor između Ja i Uspeh (na njihov način)? Kako ga popunjavaju?

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti