Ima li promena u fakultetskom obrazovanju?

FOTO: Tumo

Prevela: Tanja Marić

Popularnost internet obrazovanja – koje ide ruku pod ruku sa profitabilnošću – raste vrtoglavom brzinom. U 2015. godini je svetski sistem onlajn učenja zaradio više od 107 milijardi dolara, što je, prema ekonomistima, krajnje skromna procena. Tržište za onlajn obrazovanje beleži porast od 10% na godišnjem nivou. Ponuda se bori da zadovolji svačije potrebe s obzirom na to da su svi iznenada postali željni učenja.

Pod ovakvim uslovima, tradicionalni sistem obrazovanja doživljava udar i na finansije, i na reputaciju. U poređenju sa obrazovnim platformama koje se mogu naći na internetu, konvencionalni sistem na fakultetima je viđen kao dosadan, skup, sputan tradicijom. Međutim, ovo ne znači da se moderni studenti ne interesuju za klasični sistem obrazovanja.

Hajde da pogledamo da li bi bilo moguće stvoriti hibrid ova dva, naizgled potpuno suprotna modela.

Stereotipi i predrasude

Nema sumnje da je tradicionalni model studentskog grada postao ,,uprljan" tokom vekova. Hajde da navedemo samo dve „mrlje“. Prvi stereotip podrazumeva prestižnu vrednost fakulteta i potencijalne diplome. Očekivali bismo da će reputacija i ime nekog poznatog fakulteta biti samo potvrđena temeljnim i konkretnim znanjem koje svaki diplomirani student ima, ali, kao što znamo, u stvarnosti nije takav slučaj. Problem nije diploma, već ličnost i motivacija diplomiranog studenta.

Prošle godine, istraživači iz Galupa, u saradnji sa stručnjacima sa Univerziteta Perdu, intervjuisali su 30 hiljada diplomiranih studenata u Americi. Sociologe je interesovalo kako subjekti procenjuju svoj život nakon studija imajući u vidu prihod i stepen razvoja karijere. Čak 39% diplomiranih studenata smatra sebe uspešnim u svom poslu (ovo je 10 stupnjeva više od prosečog rezultata koji se tiče celog stanovništva Amerike). Pet od šest diplomiranih su ocenili svoj život kao ,,dobar" u jednoj od pet kategorija (postizanje ciljeva, finansijska sigurnost, fizičko zdravlje, porodični odnosi i osećaj ponosa što pripadate nekoj zajednici). Međutim, samo je 11% ispitanika tvrdilo da im ide dobro u svakom polju života.

Važna stavka ovog istraživanja je da su studenti najprestižnijih i najpoštovanijih fakulteta u Americi došli do istog zaključka o svojim životima kao bivši studenti najgorih fakulteta. Uzgred, istraživanje iz Galupa je pokazalo da ne postoji apsolutno nikakva veza između skupo plaćenog obrazovanja na privatnom fakultetu i prihoda koji će diplomirani studenti imati u budućnosti. Visina prihoda je, najverovatnije, povezana sa izborima koje osoba čini.

FOTO: Harvard Online Learning

Pre godinu dana, ruski portal Career.ru sproveo je anketu među studentima o njihovoj odluci da se upišu na fakultet. 27% ispitanika je reklo da su se upisali zbog diplome. Više od polovine njih je ubeđeno da poslodavac neće ni da uzme u obzir osobu bez diplome. 30% ispitanika izjednačava nedostatak diplome sa nedostatkom znanja, a samo 15% je reklo da diploma nije neophodna da biste se prijavili za posao.

Pozabavili smo se i pitanjem prestiža. Dakle, šta je sa drugim stereotipom – da li je neophodno imati diplomu ili ne? Da li je zaista ona toliko važna kada se prijavljujete za posao? Istina je da je u nekim slučajevima neophodna. U prvoj fazi selekcije, verovatnije je da će poslodavac zaposliti kandidata koji već zna osnove profesije.

Eurostat je u istraživanju 2012. godine došao do podataka da je prosek nezaposlenih lica u 27 zemalja Evropske Unije čak 10%, dok je prosek nezaposlenosti kod diplomiranih studenata 6%. Na primer, u Španiji se predviđa da će nezaposlenost ostati na 25% do 2016. godine, ali će se materijalna situacija diplomiranih popraviti, jer će nezaposlenost među njima biti 17%.

Treba napomenuti da diploma ne garantuje zaposlenje. Situacija u IT industriji dokazuje upravo to, jer mnogo IT kompanija traži određene lične kvalitete i profesionalno iskustvo kod kandidata pre nego njegovu diplomu.

Era digitalne diplomatije

Učenje dostupno na internetu može da postane alternativa konvencionalnom sistemu višeg obrazovanja. Šta je srž ovog modela? Zapravo, to je akademski program koji je sličan fakultetskom – kreirali i testirali su ga profesori, odobrili su ga akademski odbori, pa je nakon toga postavljen na internetu. Postoje predavanja, radionice i praktične vežbe u kojima student direktno komunicira sa svojim nadređenim i drugim učenicima. Ima i ispita, testova i drugih procena znanja koje se mogu koristiti i na fakultetu.

FOTO: Wikipedia

Mnogi poznati i kvalitetni fakulteti su prepoznali uspeh onlajn učenja, dok se ostali i dalje opiru ovom tipu učenja zbog principa.

Popularnost onlajn učenja u određenim zemljama:

Indija – 55%
Kina – 52%
Malezija – 41%
Rumunija – 38%
Poljska – 28%
Češka – 27%
Brazil – 26%
Indonezija – 25%
Kolumbija – 20%
Ukrajina – 20%

U međuvremenu, dolazak digitalne ere u obrazovanju nudi rešavanje problema koje bi samo oni lenji izbegavali – prekomerna komercijalizacija višeg obrazovanja. Model ,,fakultet kao biznis" je krajnje narušio reputaciju fakulteta.
Occupy.com je nedavno objavio članak ,,Kako je obrazovanje zaboravilo studente i postalo biznis" i naslov demonstrirao na sledećem primeru: na Univerzitetu u Teksasu u Ostinu, rektor Bil Pauers ima 17 administratora među svojim osobljem, uključujući dva zamenika i nekoliko asistenata. Prorektor ima 10 viceprorektora koji rade za njega (svaki sa svojim osobljem). ,,Direktor različitosti i angažovanja u zajednici" ima 14 važnih administratora i nepoznat broj manje važnih. Kancelarija za razvoj broji 118 zaposlenih, od kojih je trideset i dvoje radilo u fakultetskim komunikacijama (ne računajući stručnjake za komunikaciju).

Situacija se promenila sa uvođenjem MOOC-a (eng. massive open online couurses - veliki otvoreni onlajn kursevi), gde jedini preduslov za dobijanje diplome pristojna internet konekcija. Troškovi studenta za studije, smeštaj i hranu su značajno smanjeni, jer nije vezan za jedno mesto i ima slobodan raspored. Nakon završetka kursa, osoba će dobiti ne samo znanje već i sertifikat, a ponekad čak i pravu fakultetsku diplomu koja će biti značajna u traženju posla. Svakako, ni ovaj sistem nije savršen.

The Economist navodi primer probnog programa koji je testiran 2012. godine na San Hoze državnom fakultetu. Studentima je ponuđeno da pohađaju časove matematike i statistike na Udacity platformi. Eksperiment je bio potpuna propast. 30% studenata je uspešno položilo osnove algebre, dok je samo 18% njih uspelo da završi ovaj kurs. Predstavnici Udacity platforme tvrde da je San Hoze eksperiment dokazao da je studentima potrebno više personalizovane podrške da bi maksimalno iskoristili prednost onlajn učenja na fakultetskom nivou.

Stručnjaci izražavaju još jednu brigu koja se tiče onlajn obrazovanja – mogućnost prevare, gde neko drugi pohađa i polaže testove umesto registrovanog studenta. Neke platforme i univerziteti pokušavaju da prevaziđu ovu prepreku uvođenjem obaveznog proveravanja identiteta korisnika.

Mnogi studenti, takođe, brinu da će poslodavci biti sumnjičavi zbog njihovih onlajn diploma. Zaista, ne postoji garancija da će kompanije prihvatiti ove sertifikate kao prave fakultetske diplome. Međutim, u fakultetskom sistemu, bodovi osvojeni na ovakvim kursevima imaju istu akademsku vrednost kao obični časovi. Štaviše, u Americi je moguće prebacivanje ili upisivanje na drugi fakultet a ujedno i dodavanje bodova odslušanih kurseva u krajnji zbir bodova. Sistem se ne primenjuje u Evropi, iako stručnjaci predviđaju napredak u ovom pravcu.

Kritika obrazovnih platformi i osnovne ideje onlajn učenja često upozorava na mogućnost gubljenja svih onih dobrih strana komunikacije između profesora i učenika. Međutim, odgovor na ove brige je činjenica da ovo učenje predstavlja mogućnost da se studenti upišu na kurseve koje predaju profesori čijim predavanjima nikada ne bi mogli da prisustvuju uživo.

Kao što vidite, oba obrazovna sistema – klasični i onlajn – imaju određene loše strane. Bez obzira na to, hibridni obrazovni model, koji uključuje najbolje strane oba koncepta može da pruži modernim studentima ne samo garanciju kvaliteta obrazovanja, već garantuje da će svako moći sebi da ga priušti.

IZVOR: Youth Time magazine

Tanja smatra da šta zračiš, to i privlačiš!

***

Pročitajte i:

Instrukcije za pisanje seminarskih radova
Ne kupujte seminarski rad, uradite ga sami!
5 razloga za onlajn obrazovanje

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti