Autor: Marija Planić
FOTO: Pixabay
Odakle da počnem? Šta sve rad treba da obuhvati? Kako bi trebalo da izgleda?
Ovo su najčešća pitanja sa kojima se svaki student susreće na samom početku pripreme rada. Nema određene forme kako bi trebalo da rad izleda, ali je otprilike poznato šta bi, a šta ne bi trebalo da sadrži.
Svaki fakultet na svom zvaničnom sajtu poseduje dokument (pravilnik) za pisanje seminarskih radova. Neki predmetni profesori zahtevaju drugačija pravila, ali su uglavnom sva pravila slična. Pre nego što započnete pisanje rada, dobro pročitajte pravilnik, da biste bili sigurni šta se od vas očekuje.
1. Izbor teme
Temu seminarskog rada najčešće predlaže mentor (profesor ili asistent) određenog predmeta. Naziv teme obično nosi naziv jedne od lekcija iz aktuelne oblasti predmeta. Nakon toga, mentor studentu predlaže stručnu literaturu, upućuje studenta na to šta bi trebalo da rad sarži i na ciljeve koji bi se trebalo postići.
FOTO: Pixabay
2. Pretraživanje stručne literature
Nakon upoznavanja sa temom, student pristupa pregledu i proučavanju literature. Razvojem tehnologije, a posebno interneta, informacije (o bilo kojoj oblasti) su nam dostupne više nego ikad. Na internetu postoji veliki broj sajtova na kojima možete pronaći stručnu literaturu iz najrazličitijih oblasti, a koje ne možete pronaći u biblioteci.
Sa druge strane, imate biblioteke i zaposlene koji su vam uvek na raspolaganju, pa ukoliko ne znate šta konkretno tražite, kažite im koja je vaša tema rada i oni će vam preporučiti odgovarajuću literaturu.
3. Elementi seminarskog rada
Postoje standardizovana pravila koja poseduju gotovo svi pravilnici za pisanje seminarskih radova. To znači da svaki rad treba da sadrži sledeće elemente:
- naslovnu stranu - gde navodite naziv univerziteta i fakulteta, naziv teme, predmeta, mentora, lične podatke i mesec i godinu predaje rada;
- sadržaj - čitko navedeni numerisani naslovi i podnaslovi i brojevi stranica na kojima se oni nalaze;
- uvod - kratak opis o tome šta sadrži rad: opis problema, predmet istraživanja, cilj istraživanja, primenjena metodologija pri analizi zadatog problema;
- teorijski osvrt teme (može i ne mora postojati) - prikaz do sada poznatih činjenica o temi koja se obrađuje;
- obrada teme - analiza teme na primeru konkretnog društva, određene kompanije, sprovedenog istraživanja, prikupljanja podataka...;
- zaključak - na osnovu analize iz prethodne tačke, izvesti najvažnije zaključke: kako se posmatrana pojava kretala u posmatranom periodu, koji su uzroci devijacija i mere poboljšanja u budućem periodu ili mere kojima bi se eventualno poboljšalo stanje društva u proteklom periodu;
- literatura - predstavlja pregled svih izvora koji su korišćeni tokom izrade. Ako je rad pisan latinicom, spisak literature se navodi po abecednom redu, a ako je korišćena ćirilica, onda se navodi azbučnim redom.
Postoje različiti sistemi navođenja literature. Sistem za koji ste se opredelili mora da se primenjuje od prve do poslednje reference u spisku literature, kao i u fusnotama.
4. Dodatni elementi i napomene
a) Nikako ne smemo zaboraviti da u radu navodimo, tzv. „fusnote“ (eng. Footnote) na svim mestima na kojima smo citirali odlomak iz stručne literature. Fusnota se navodi isto kao i u literaturi, s tim što na kraju obavezno navodimo broj strane iz koje smo izvukli citat.
b) Ukoliko u radu imamo grafikone, slike i tabele, obavezno bi trebalo numerisati (na primer: Slika 1., Slika 2....; Tabela 1., Tabela 2....) i nasloviti svaki. Ispod njih treba navesti izvor preuzetog.
c) Prosečan broj stranica seminarskog rada se kreće od 10 do 15 strana A4 formata, napisan u Word dokumentu.
5. Jezik pisanja
Priroda teksta podrazumeva i odgovarajući jezik. Tako, na primer, za izražavanje naučnih znanja neophodno je da se koristi jezik činjenica i pojmova. Međutim, da bi on ostvario svoju saznajnu funkciju, reči i rečenice moraju imati smisla u teorijskom i praktičnom pogledu. Dakle, rad treba da bude gramatički i pravopisno korektan.
FOTO: Pixabay
6. Stil pisanja
Stil je samostalni jezički izraz, tj. način (forma) izražavanja misli. Mora biti u skladu da uobičajenim standardima akademskog pisanja. To znači da autori seminarskih radova treba da upotrebljavaju stručno-naučne termine i druge reči u pravom, a ne u prenosnom značenju, da pri pisanju obuzdavaju svoje emocije u interesu verodostojne interpretacije podataka. Tekst treba da bude logični napisan, tako da svaka rečenica ima svoje mesto i da prirodno izvire iz prethodne. Dakle, sve treba da bude jasno, precizno, jednostavno i koncizno napisano.
Detaljnija pravila pisanja seminarskih radova možete pročitati ovde.
Marija je zaljubljenik u pozorište, koja kroz svaku svoju ulogu pokušava, najpre da razume postupke ljudi u pojedinim situacijama, a potom da svoje saznanje prenese na gledaoce.
***
Pročitajte i:
Ne kupujte seminarski rad, uradite ga sami!
Kako dobro prezentovati studiju slučaja?
Kragujevački studenti najbolji u Srbiji
***
Uključi se! Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za studente gde mogu da pišu i informišu se o onim temama koje smatraju važnim. Ukoliko želiš da i ti pišeš za studentsku rubriku, tvoje ideje su dobrodošle! Nije potrebno prethodno iskustvo, već samo zainteresovanost za studentska pitanja. Da biste se prijavili kliknite OVDE. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu!
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti
