иСербиа је пример доброг рада у кругу пријатеља!

Autor: Марија Јакић

Фото: Foto studio GAMA //Марија Митрованов на отварању изложбе „Уметност на иСпиту"

Чини се да много знамо о овој младој девојци која је од новинара iSerbia постала главни и одговорник уредник, па директор. Међутим, кроз мало интимнија питања прочитајте шта Марија мисли о послу и пријатељству и који је њен први текст написан за наш портал.

Када и како си почела са радом у иСербиа? Да ли си на почетку желела да будеш на садашњој позицији?

Пре нешто мање од месец дана обележила сам своју трогодишњицу на порталу иСербиа. Када сам почела, била сам новинар/колумниста и редовно сам писала едукативне и аналитичке текстове из области едукације и комуникације. Тада нисам имала представу о томе да бих икада могла да будем особа која ће водити тај исти портал, већ сам само, попут правог штребера поштовала одређене рокове за доставу текста, усвајала конструктивне критике тадашњег уредника и тежила да ми сваки текст буде што бољи. Изгледа да је то моје „само“ мене издвојило од осталих, што ми је сада, из ове позиције, сасвим очигледно, јер млади најчешће желе да стекну праксу да би имали ставку у ЦВ-у и када се заврши дефинисани период, углавном оду, а ако и остану, не труде се довољно, јер мисле да немају корист од тога (ако мене питате, грешка у корацима).

Ја сам, напротив, увек настојала да из сваке прилике извучем максимум за себе – да што више научим, стекнем доста искуства, да развијем још више вештина и, уосталом, сама чињеница да је мој текст био јавно доступан и да сам могла своје идеје и закључке да поделим са људима чинила ме је изузетно поносном, тако да сам тада била задовољна на тој позицији, те ме је унапређење веома пријатно изненадило. А онда сам још више „живнула“ и постала сам као дете које баците у базен слаткиша!

Сецаш ли се који је први текст који си написала за иСербиа као новинар и како си добила инспирацију за тему?

Мој први текст био је „Da li je energija poput Vip-ovog smart paketa“ и написан је након испитних рокова. Размишљала сам о тој исцрпљености коју сви ми осећамо када обављамо неки посао и запитала сам се да ли је наша енергија једна и ми трошимо њу константно разним активностима – као кад имате смартове у Випу, па ако их истрошите на поруке, немате више минута – или је наша енергија многострука – да за разне ствари имамо разне облике енергије и да они не иду једно на уштрб другог. Покушала сам да кроз неку анализу увидим како можемо да третирамо своју енергију у циљу што боље продуктивности.

Убрзо затим, ако се добро сећам, после неколико дана, написала сам текст „Student u velikom gradu“ . Тај текст је био подстакнут мојим личним искуством када сам са 19 година отишла из родитељског дома, из малог и мирног градића у огромни, гломазни, хаотични и живахни Београд. Студенти који студирају у свом граду нису свесни тих изазова и ускраћени су за једно, по мени, драгоцено искуство борбе између детета и одрасле особе која нам доста отвара пут ка будућности. Многи професори, новостечени пријатељи и комшије тих студената неретко занемарују колико је та млада особа свакодневно лицем у лице са бројним изазовима са којима се они не сусрећу услед ушушканости у родитељском дому. И не само то, дефинитивно сам желела да истакнем колико такво једно искуство обликује младу особу и ојачава је за бројне будуће изазове.

Фото: Приватна архива/ Марија Јакић и Марија Митрованов <�имг цласс="цфлоат" срц="хттп://с27.постимг.орг/јфпф1р58з/имаге.јпг" />

иСербиа је основана од стане Ане и Милоша који су пријатељи, сада поново на највишим позицијама имамо тебе и твоју асистенткињу које сте дугогодисњи пријатељи. Да ли су можда чврста и искрена пријатељства тајна успеха овог портала?

Рад са пријатељима, објективно гледано, некад може да буде мач са две оштрице, јер је, као прво, неопходно одвојити приватан однос од пословног и у том смислу некад и упутити критику колеги, а да он то не схвати лично као ваш пријатељ или, још горе, да се снебивате да упутите критику, јер се плашите да ће то нарушити ваше пријатељство. Друго, некад је тешко направити ту разлику између приватног и пословног. Стога, многи људи имају потешкоћа када раде са колегама. Међутим, не бих да правим један од оних типичних цитата на које се људи позивају када догматски тврде шта треба, а шта не треба и да кажем „не треба мешати приватно и пословно“, јер има примера одличних сарадњи које су настале баш у кругу пријатеља, а иСербиа је управо такав пример.

Када би ме неко питао који је типичан пример идеалног тандема, прво бих навела Ану и Милоша, јер у њиховој сарадњи никад нисам приметила никакве рупе, а њихов рад је потпуно синхронизован, те имате осећај као да сарађујете са једном веома снажном особом, а не са две. Марија је мој саветник, али и ја њен, у најразличитијим сферама живота, каријере и посла и за ових годину дана од како сарађујемо на порталу могу само да кажем да је мој учинак још бољи. Заправо, и не само на нивоу тих тандема Ана-Милош, Марија М.-Марија Ј, већ на нивоу целог Извршног тима портала влада пријатељска атмосфера. Нас шесторо, који се већ годину дана сваког дана чујемо бар двапут, који мимо иСербие имамо гомилу разних обавеза и активности и који смо расути по целој Србији, смо група добрих пријатеља.

Углавном смо се сви упознали управо онлајн, у току рада за портал, али када сте свакодневно због потреба портала упућени на неке особе и још када су те особе подједнако амбициозне, позитивне, духовите и сличних интересовања као ви, неминовно је да се прекорачи пословна граница и пређе у пријатељство. То је сасвим у реду пошто на нас то делује позитивно и у личном и у пословном смислу, јер срећна особа је продуктивна особа, а атмосфера поверења, слободе и упућености једно на друго погодује развитку пословања. Тако да, рекла бих да је у реду да посао прерасте у пријатељство, али да треба бити обазрив да само то пријатељство не ограничава објективност пословања.

Зашто иСербиа никада неће бити таблоидизована? Које је твоје мишљење о томе?

Једноставно, иСербиа нема циљну групу као таблоиди и иСербиу воде људи који, поред својих основних обавеза, пре свега раде овде због вере у идеју коју иСербиа носи, док људи који су запослени у таблоидним редакцијама то раде из нужде за примањима. Моје мишљење о таблоидима као таквим је неутрално, јер је то садржај као и сваки други, као када у продавници имате и воће и грицкалице, па ви бирајте. Међутим, моје мишљење према монополу који у новинарском, па и, трагично (!), културном свету држе таблоиди је веома негативан. Толико да се просто зачудим када ми неко каже да студира новинарство, јер ја не видим новинарство више у Србији. Видим само просечне људе како у редакцијама раде шест дана недељно, некад и свакодневно за далеко испод просечну плату и као на траци штанцују такозване "кликтабилне текстове“.

Погледајте само куда идемо – ученици који су пре 10-15 година имали двојке и тројке еквивалентни су данашњим јаким врлодобрашима и одликашима; некада, ако су ученици бежали са часа, то је било када је заказан контролни, а данас не дођу ни када је обичан час, јер им је драже да седе у кафићу (говоримо о узрасту од само 15 до 19 година); исто тако, данас су узори девојке које су оставиле траг зато што иду у клубове и сликају се за Инстаграм; већ скоро годину дана ја прелећем преко два домаћа тв канала зато што не желим да им се ни на секунд очита моја гледаност, а притом људи који су у тим ријалитијима зарађују сулудо више новца него људи који се баве науком и културом у Србији. Промоција културе, образовања и науке данас је експонат за музеј старих појмова.

Таблоиди то раде зато што, како кажу, народ то тражи, а народ то тражи зато што не зна за боље и ту се ствара очигледна циркуларност. Ко је крив, таблоиди или народ аналогно је питању ко је старији, кокошка или јаје.

У чему налазиш инспирацију за нове идеје и пројекте које овај портал воде напред?

Разноврсност интересовања оних који прате наш рад, као и наших чланова су и више него довољан скуп из ког онда у својој глави и са својим тимом формулишем нове идеје. Нема ту неке посебне приче, једноставно може било шта да ме мотивише, а онда моја амбиција да то претвори у дело.

Шта, по теби, чини доброг новинара, а шта доброг уредника?

И добар новинар и добар уредник треба да за сваки текст имају у виду следеће појмове: поента, циљ, контекст, аналитичност, јасноћа, порука и последице по читаоца. Затим, обоје треба да имају поверење једно у друго – уредник у новинара да је он способан да уради добар посао, а новинар у уредника да је свака његова евентуална критика конструктивна за њега као новинара. Новинар и уредник треба да буду тим, где новинар ради садржај који се пласира даље за рад неке сврхе, а уредник види ширу слику како тог конкретног текста, тако и самог медија обогаћеног баш тим текстом.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с27.постимг.орг/87сдфдјо3/марија_1.јпг" />
Фото: Андреа Патаки/ Марија Митрованов на догађају „иСтупи из масе дипломираних"

Шта филозофија и новинарство као посао имају заједницко? Чиме би волела у будућности пре да се бавиш?

Ако говоримо о новинарству уопште, оно дефинитивно мора да има филозофију у својој основи, као и било која друга дисциплина у којој се нешто разматра. Један мој професор, др Слободан Перовић, је једном приликом направио одличну аналогију, те морам да интерпретирам, јер се ту најбоље види повезаност. Да бисте били добар кошаркаш, на пример, битно је да знате правила кошарке. Међутим, да бисте издржали целу утакмицу и имали што веће шансе да дате што већи број кошева, морате да будете у доброј физичкој кондицији. Филозофија, у том смислу, представља добру интелектуалну, тачније, разумску кондицију за сваку појединачну науку.

На пример, да бисте били добар физичар, морате да обавите низ систематских посматрања, експерименталних провера, постављање теза, оповргавање антитеза итд, али да бисте имали што прецизнију научну теорију неопходно је да брзо повезујете сличне ствари, да уочавате, можда неприметне, нерелевантне податке који би вам одузели драгоцено време, да анализирате и правилно закључујете. Исто и новинар треба да уочава које су му битне информације, а које не, како да уради добру анализу, а како да добро аргументује наведене тезе у тексту. Многи су у заблуди да је филозофија или само ишчитавање гомиле литературе о томе шта су тамо неки људи рекли, или распредање о смислу живота. Не, филозофија је скуп вештина, став, можда у неку руку и стил живота на овај или онај начин и филозофи се баве разним актуелним темама из разних области науке и културе.

Себе дефинитивно видим као филозофа, јер ја нисам новинар и никада себе нисам видела као новинара, чак ни када сам била на тој позицији, јер сам у својим текстовима имала пре филозофски него новинарски приступ. То што водим један медиј још увек је моја филозофска страна, јер настојим да све те филозофске вештине пренесем овде. У сваком случају, чак и независно од медија, занимају ме одређене теме из филозофије когниције, науке, религије и свакако ће научни рад бити моја каријерна тежња.

Који су планови иСербие за наредни период?

Најпре нам предстоји пројекат Такмичење у беседништву и све акције у организацији истог, а планирамо и летње радионице веб новинарства ван Београда, као и још доста „ситних“ акција. Свакако, знајући нас, тај број ће варирати, јер константно имамо неке нове акције и ко зна шта ће нам још скренути пажњу и постати нови план.

Марија је само мали човек са великим идејама.

***

Прочитајте и:

Metak za dušu... Zaista!
Aleksandar Petrović: Slušajte intuiciju!
Pišite o onome što vas zanima i inspiriše!

***

Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti