Tweet
Pomoćnik direktora Vladine Kancelarije za evropske integracije, na čelu Sektora za koordinaciju procesa pristupanja i praćenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, dr Vladimir Međak, od početka karijere pravnika bio je zainteresovan za evropsko pravo i motivisan za ideju da znanja stečena u inostranstvu primeni u svojoj zemlji, na njenom putu ka priključenju EU.

Autor: Suzana Marjanović

Posle završenih studija prava u Beogradu, magistrirali se na temu “Regionalna politika EU” u Bolonji. Posle usavršavanja u inostranstvu ipak ste se vratili u svoju zemlju gde se borite za njeno priključenje EU, šta je presudilo?
Gledajući integracioni proces u Evropi tokom devedesetih godina shvatio sam da je to put kojim i Srbija treba da ide. Nažalost mi smo tada bili isključeni iz tog procesa. Želja mi je bila da Srbija postane članica EU, budući da delimo sve bitne civilizacijske tekovine i da je Srbija po svim elementima integralni deo evropske civilizacije. Takođe sam tada, kao i sada smatrao da je Srbiji prirodno mesto u Evropskoj uniji kao zajednici skoro svih evropskih naroda. Moja namera od početka jeste bila da odem u inostranstvo i naučim ono što kod nas nisam mogao, jer se ovom oblašću u to vreme skoro niko nije bavio. U to doba, tj. u periodu 1991-2000, u Srbiji su se Evropskom unijom bavili samo izolovani entuzijasti, i to samoinicijativno. Zbog toga je odlazak u inostranstvo u cilju nastavka studija o Evropskoj uniji bila jedina mogućnost. Sa druge strane, samo u Srbiji se može raditi na njenom ulasku EU. Imajući takav cilj, ostanak u inostranstvu nije bila opcija. Raditi na izgradnji svoje zemlje, a što proces pristupanja EU zapravo jeste, veliki je izazov i zahteva veliki napor, ali će i zadovoljstvo biti veliko jednog dana kad postavljeni cilj bude dostignut.

Stažirali ste u Evropskom parlamentu? Kakva su Vam iskustva?
Moj odlazak na stažiranje u Evropski parlament 2002. godine je bio moj prvi ulazak u jednu instituciju EU. U okviru staža sam obišao i Evropsku komisiju i Savet i prisustvovao određenim sastancima kao posmatrač. Prvi i najjači utisak koji su ove institucije ostavile na mene je bio da se nalazim na mestu gde se donose vrlo bitne odluke i gde se vode bitne rasprave, a o čemu sam do tada samo čitao u knjigama. Učeći samo iz knjiga ceo proces deluje veoma udaljeno od vas i imate utisak da odluke donose ljudi bez imena i lika, organizovani u neke bezlične institucije. Utisak se dodatno pojačava kad dolazite iz države koja nije članica EU. Gledanje samog procesa donošenja odluka je dovelo kod mene do demistifikacije ovih institucija i da proces dobija ljudski lik, jer iza svake odluke stoji određena logika, određeni ljudi i interesi, a ne bezlične birokrate, kako se briselske institucije često pežorativno opisuju. Takođe, uvideo sam da se politički proces u Briselu vrlo malo razlikuje u suštini od političkog procesa donošenja odluka u bilo kom demokratskom političkom sistemu, uključujući tu i Srbiju. To mi je mnoge stvari učinilo bližim i jasnijim. Razlika je u velikoj brojnosti učesnika procesa, uslovljenog brojem članica EU i brojem građana EU. Pored toga, shvatio sam koliki broj odluka institucija EU ima neposredne ili posredne efekte na Srbiju, pri čemu mi kao država ne učestvujemo u donošenju tih odluka. Zbog toga će dobijanje mogućnosti da utičemo na odluke u EU biti sigurno jedna od glavnih koristi ulaska Srbije u članstvo EU.

Specijalizirali ste pravo konkurencije EU na Oksfordu i takođe na sličnu temu “Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa tekovinama evropskih zajednica u oblasti konkurencije” doktorirali? Sem toga dosta ste pisali o ovoj temi i učestvovali i u izradi zakona?
Iskustvo na Oksfordu mi je donelo potrebnu dozu samopouzdanja, budući da sam u tom trenutku već imao određeno profesionalno iskustvo u radu Kancelariji za evropske integracije. Tamo sam imao priliku da u raspravi sa eminentnim profesorima i kolegama, najboljim studentima fakulteta iz svojih država (od Indije do SAD), testiram svoje ideje o daljem razvoju politike konkurencije u Srbiji i da istražujem iskustva drugih država u veoma stimulativnoj, akademskoj atmosferi. To je luksuz koji nemate kada ste okupirani svakodnevnim poslom u državnoj upravi. Par godina po mom povratku sa Oksforda, pokrenuta je inicijativa da Srbija konačno,na valjan način, uredi svoj sistem zaštite konkurencije, tj. da ga zapravo po prvi put uvede i efektivno zaštiti, a ja sam postao član radne grupe za izradu nacrta zakona. Teorijska znanja stečena na Oksfordu su nam u radu na ovom zakonu pomogla da uvedemo određena zakonska rešenja, do tada nezamisliva u našem pravnom sistemu, a koja su naš sistem zaštite konkurencije učinila funkcionalnim i veoma modernim. Naš Zakon o zaštiti konkurencije je u vreme donošenja 2009. bio najmoderniji zakon u regionu. Paralelno sa izradom zakona, ideje koje sam imao i saznanja do kojih sam došao tokom specijalizacije na Oksfordu, našla su svoje mesto u doktorskoj tezi koju sam odbranio 2013. godine na Fakultetu političkih nauka.

Koliko je bitno i koliko osetljivo utemeljenje prava konkurencije koje će nas uvesti na jedinstveno zajedničko tržiste i dovesti do konkuretnije države i prema tržištu unutra i prema spolja? Koliko je bitno izgraditi balans tog prava a koliko je opasna njegova krajnost?
U uslovima postojanja tržišne privrede, koju Srbija teži da izgradi, regulisanje i primena politike konkurencije jedan je od osnovnih instrumenata u rukama države kojim može da usmerava tržište, štiti slobodu preduzetništva na tržištu i omogući razvoj, pre svega manjih učesnika na tržištu. U toku pregovora Srbija će morati da dokaže da je sposobna da primeni Zakon i efektivno štiti konkurenciju na svom tržištu. U tome postoje značajni pomaci budući da već postoje i prve presude kojima se potvrđuju kazne protiv kompanija koje su zloupotrebile dominantan položaj na tržištu Srbije. Ipak, valja voditi računa da Komisija za zaštitu konkurencije postoji tek osam godina, a da su potrebne decenije da jedna institucija tog tipa razvije sve svoje potencijale i kapacitete. Ulazak u članstvo EU, naravno, ubrzava taj proces. Zbog toga je u ovom trenutku još rano da govorimo o opasnosti od preteranog korišćenja ovlašćenja predviđenih Zakonom o zaštiti konkurencije, već samo o izgradnji kapaciteta za njihovo potpuno korišćenje. Naravno, uvek mora postojati sudska kontrola akata upravnih organa, što postoji iu ovom slučaju i za šta su zaduženi Upravni sud i Vrhovni kasacioni sud.

Na čelu ste Sektora za koordinaciju procesa pristupanja i praćenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP) sa više odseka i grupa, u okviru Kancelarije za evropske integracije. Koliko je komplikovan i odgovoran posao koji obavljate?
Posao je veoma komplikovan jer je potrebno istovremeno pokrivati sve što ima veze sa pregovorima sa EU, a u našem slučaju to je 34 od 35 poglavlja. Poglavljem 22, Regionalna politika i strukturni fondovi, bave se kolege iz Kancelarije zaduženi za IPA fond i razvojnu pomoć. Kancelarija je tačka u kojoj se spajaju sve informacije i pitanja nastala u toku pregovora o pristupanju kao i u toku primene SSP. Mi, dakle, predstavljamo sekretarijat tela za primenu SSP, koordiniramo rad pregovaračkih grupa i dajemo mišljenja na predloge propisa koje predlaže ili usvaja Vlada. Izvršavanje svih ovih poverenih zadataka je moguće jedino zahvaljujući izuzetnoj posvećenosti i kvalitetu kadra Kancelarije, koji se godinama obučavaju za ove poslove. Ipak, sa početkom pregovora o pristupanju, uz porast obima poslova i pitanja o kojima se raspravlja, brojka od 21-og zaposlenog u Sektoru zahteva povećanje.

Koliko se znanje koje primenjujete u praksi i to na primeru svoje zemlje nadograđuje a koliko se mora biti konstantno u toku sa inovacijama?
U ovom poslu mora se stalno biti u kontaktu sa promenama. Stvari u EU su se posle 1. decembra 2009. i stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona, potpuno promenile, EU je dobila novo ustrojstvo. Sa pojavom krize, prioriteti EU su postali drugačiji. Da je neko 2010. prestao da prati razvoj EU, danas neke oblasti ne bi mogao da prepozna, a neke ključne izmene u određenim sektorima se očekuju u periodu do 2017. Sa druge strane, svakodnevni rad u državnoj upravi ne ostavlja mnogo mogućnosti za dalju nadogradnju, zato je veoma teško pomiriti potrebu za daljim usavršavanjem sa svakodnevnim poslom državnog službenika.

Izjavili ste da univerzalnog principa pristupanju EU nema već mogućnosti svake zemlja pronalaze svoje rešenje. Gde mislite da je veća težina na globalnom nivou sagledavanja strategije zemlje ili na nižim nivoima praktične realizacije gde su potencijalne komplikacije moguće i brojne, od tehnologije preko kapitala do ljudskih resursa?
Jedan bez drugog nivoa ne mogu. Tu se zapravo radi o odgovorima na dva pitanja: 1) kuda idemo? i 2) kako ćemo tamo doći?. Bez sagledavanja pravca na strateškom nivou ne znate gde želite da stignete, a to je posao političkog rukovodstva države, da pruži plan i viziju kretanja države za koje je dobilo podršku građana na izborima. Sa druge strane, bez ispravnih i pravovremenih informacija sa terena o izazovima i problemima u praktičnoj realizaciji planirane politike, nemate saznanja da li zaista i možete da stignete tamo gde želite, i ako možete da stignete, kako ćete tamo stići i u kom roku. Davanje ovakvih odgovora je posao stručnjaka koji rade u državnoj upravi. Zanemarivanje bilo kog od ova dva elementa će onemogućiti kvalitetno obavljanje posla. Zbog toga politički i stručni nivo u Vladi moraju da budu u konstantnoj komunikaciji kako se ne bi izgubilo iz vida gde idemo i kako ćemo tamo doći.

Bili ste optimista u izjavama i onda kada nismo imali kontinuirani napredak u priključenju. Veliki broj pregovaračkih grupa radi na održivom razvoju ranije uspostavljenog sistema. Da li ste očekivali ocene koje smo dobili u poslednjem izveštaju Evropske komisije?

Godišnji izveštaj predstavlja presek stanja i on pokazuje kakvi smo u datom trenutku. Srbija je dosta uznapredovala i prirodno je da izveštaji pokazuju napredak, jer jedino na takav način i možete ući u EU. Ima još dosta toga da se uradi na putu ka EU i normalno je očekivati da će negde u budućnosti doći do zastoja, problema i prepreka koji ne treba da budu obeshrabrujući, ali treba imati na umu da nam treba još pozitivnih izveštaja da bismo ušli u EU.

Kakva je vaša saradnja kao stručnog saradnika sa iserbia portalomi kako je došlo do nje?
Saradnja, uspostavljena preko koleginice Ane Ranitović, takođe stipendiste britanske Vlade, koja je studirala u Britaniji kao i ja, uvek je za mene bila prijatna i nadam se da će tako i da se nastavi.

Šta je po vašem mišljenju glavni adut portala i po čemu se izdvaja od drugih?
Kvalitet ljudi iza njega.

Da li imate neku sugestiju ili predlog za iserbia portal?
Trebalo bi raditi na povećanju vidljivosti portala.


Suzana je ljubitelj raznolike umetnosti, od unutrašnje lepote čoveka, preko spoljašnje lepote prirode, do kreativnog stvaralaštva.

***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI