FOTO: DailyFinance
Bojim se da sam nakon prve rečenice već izgubila desetak čitalaca, jer ste do sad navikli da viđate neobično dugačke tekstove pod mojim potpisom. Sad ću da ubacim malo bolda, evo. Ukoliko ste u ovom trenutku ukapirali da danas neću napisati ništa duhovito, ništa što nije povezano sa bizarnim podacima iz života velikih umetnika ili poznatih ličnosti, neke tugaljivoslatkaste detalje iz mog detinjstva, morali ste pobeći na stranicu drugog blogera. Ako vas je oko 160 naletelo u moj prostor, do ovog trenutka je oko 38 posto (da se razumemo, lupetam procente) već otišlo. Računam da su dezerteri odbili da se druže sa pastirskim pisanijem, jer nemaju dovoljno vremena da se zamlaćuju sa ovakvom vrstom zabave. Đoković se ženi.
Dakle, sada vas je samo stotinak. Lep, okrugli broj. Simbolično. Mada, neće ni to dugo trajati. Trenutno se nalazimo u onom momentu čitanja kada ćete početi da skrolujete ka dnu, sa željom da vidite još više od onoga što ste do sada pročitali. Od vas stotinu koji nisu pobegli, verovatno samo pet neće preskočiti rečenice.
U redu, u redu. Lepo oslobađanje. Sada nas je 25. Prijateljska, intimna družina sačinjena od onih koji su zaista odabrali da budu ovde. Hvala na čitanju, ljudi! Počela sam da se brinem za vašu pažnju, inteligen... čekajte, čekajte, pa nemojte da idete. Nisam sarkastična, ni vulgarna, ja to empatijski nastupam iz svoje želje za opštim dobrom, mirom u svetu. Aaahaa, pa vi to ne bežite, već tvitujete ili delite ovaj članak na fejsbuku? Lepo, ali još uvek niste videli ono što imam da kažem. Možda sam vas prevarila, pa od naredne polovine počnem da pišem o politici, ekonomiji, ženskim pravima, školstvu, svim onim dosadnim temama kojima nema mesta na vašim najkulskijim profilima. E, pa ne vređam, stanite. Niste još ni došli do sredine. Pa sad svi odoste. Nećete čak ni komentar da ostavite? Come on guys! Dobro, mama, sigurna sam da si ti još tu (volim te mama), možda i Ksenija, eventualno Kovalski, nemojte da brinete, evo sad ću sve da vam ispričam sve po redu.
Veoma mali broj ljudi zaista čita sve tekstove na internetu, red po red, od prvog do poslednjeg slova. Pogotovo one dugačke, što nisu izdeljeni po pasusima, sa svakim petim boldovanim redom. Tipičan internet članak ne bi trebalo da prelazi 2000 karaktera. Većina čitalaca se bazira isključivo na prva četiri paragrafa, ili uvodnom sažetku, koji treba da donese informativnu poentu napisanog, ne razmišljajući da se u ostatku verovatno kriju još zanimljivije opservacije, ili pak rupe u tekstu, kroz koje najbolje možete da uočite kakvom se vrstom manipulacije služe vaši izvori obaveštavanja ili obrazovanja. A garantujem vam da se nekom služe. Ukoliko ste naučili kakva je priroda tekstova na našem portalu, ponekada će vam i slika biti dovoljna, pa nećete ni obratiti pažnju na samu analizu problema. Čekaj, bre mama još malo, Kovalski je već otišao, a Ksenija sto posto četuje sa strane i čita nastavak jednim okom. Dok pišem tekstove, zaista vodim računa o svakom segmentu, pasusu, referencama (iako su to činjenice koje često mogu da iznerviraju ili oslabe čitalačku koncentraciju). Evo, sada, se pitam šta još da navedem dok mi i vas dve niste odlepršale. Čitam na desetine članaka svakoga dana, veliki broj delim i na društvenim mrežama. Ali koliko njih zaista pročitam u celini, zapitala sam se ovoga jutra, dok sam preskakala pasuse u studiji o nedostatku žena u poljoprivrednoj industriji.
Sada mogu iskreno da odgovorim, jer je verovatno i mama prestala da čita, da od pedeset koje odaberem, samo njih desetak zasluži moju punu pažnju. Ovo se ne odnosi samo na čitanje veb materijala, već i na pregledanje klipova sa jutjuba, serija, muzičkih spotova... U mom računaru postoji nekoliko knjiga u pdf formatu, gde nisam odmakla dalje od drugog poglavlja. Ne radi se o tome da mi nisu bile dovoljno interesantne, nego se uglavnom uvek pojavilo nešto drugo što bi me odvuklo, raslojilo, prebacilo u svoj kontekst. Često se dogodi da provedem sate na mreži, nemajući pojma šta sam zaista naučila, zadobila, savladala. Šta više, obožavam da preporučujem ljudima jedan turski film od dva i po sata, koji nikada ni sama nisam dovršila, iako sam bila oduševljena jedinom polovinom koju sam zaista i odgledala. Da li ću se ikada vratiti tom filmu? Verovatno ne. Ali, nemate pojma koliko vraški dobro umem da govorim o prvih sat vremena. Rekao bi čovek da svakog jutra posvetim pažnju po jednom kadru iz tog filma.
Možda je ovo zaista naš kulturološki gubitak. Možda živimo previše ubrzano, pa nemamo kad da primetimo šta smo sve izgubili, a dovoljno dobro znamo da nismo morali da ostanemo bez toga. Evo, ja sam poželela da nikada više ne preskačem tuđe tekstove. Sigurno ću izdržati danas, ali ću sutra još sigurnije posustati. Ja sam zauzeta, ti si zauzet, ona je zauzeta. Uvek postoji nešto drugo da se čita, gleda, sluša, istraži. Pravo pitanje onda postaje koliko su naša istraživanja merodavna i koliko doprinose produktivnosti razgovora sa prijateljima, angažmanu u društvu, poboljšanju životnog standarda na koji se stalno žalimo. Svako društvo pokazuje kakvo je po načinu na koji čita. Kao uvežbani čitalac, mogu samo da vam poručim, a sebe da podsetim – nemojte da odustajete pre vremena. Pa ako mi upali, upalilo je.
Ništa mama, nemoj da brineš. Pišem ljudima kako da dobiju desetku iz Pekića. Već sam ti rekla da te volim. Ništa ne čitaš!
Poljubac od Pastira, morate ga primetiti. A i to često znači.
ps – nisam zaboravila na Orvela, aman. Odmah dođe, odmah dođe.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
