Читаш ли ти ишта?

ФОТО: DailyFinance

Бојим се да сам након прве реченице већ изгубила десетак читалаца, јер сте до сад навикли да виђате необично дугачке текстове под мојим потписом. Сад ћу да убацим мало болда, ево. Уколико сте у овом тренутку укапирали да данас нећу написати ништа духовито, ништа што није повезано са бизарним подацима из живота великих уметника или познатих личности, неке тугаљивослаткасте детаље из мог детињства, морали сте побећи на страницу другог блогера. Ако вас је око 160 налетело у мој простор, до овог тренутка је око 38 посто (да се разумемо, лупетам проценте) већ отишло. Рачунам да су дезертери одбили да се друже са пастирским писанијем, јер немају довољно времена да се замлаћују са оваквом врстом забаве. Đоковић се жени.

Дакле, сада вас је само стотинак. Леп, округли број. Симболично. Мада, неће ни то дуго трајати. Тренутно се налазимо у оном моменту читања када ћете почети да скролујете ка дну, са жељом да видите још више од онога што сте до сада прочитали. Од вас стотину који нису побегли, вероватно само пет неће прескочити реченице.

У реду, у реду. Лепо ослобађање. Сада нас је 25. Пријатељска, интимна дружина сачињена од оних који су заиста одабрали да буду овде. Хвала на читању, људи! Почела сам да се бринем за вашу пажњу, интелиген... чекајте, чекајте, па немојте да идете. Нисам саркастична, ни вулгарна, ја то емпатијски наступам из своје жеље за општим добром, миром у свету. Ааахаа, па ви то не бежите, већ твитујете или делите овај чланак на фејсбуку? Лепо, али још увек нисте видели оно што имам да кажем. Можда сам вас преварила, па од наредне половине почнем да пишем о политици, економији, женским правима, школству, свим оним досадним темама којима нема места на вашим најкулскијим профилима. Е, па не вређам, станите. Нисте још ни дошли до средине. Па сад сви одосте. Нећете чак ни коментар да оставите? Come on guys! Добро, мама, сигурна сам да си ти још ту (волим те мама), можда и Ксенија, евентуално Ковалски, немојте да бринете, ево сад ћу све да вам испричам све по реду.

Веома мали број људи заиста чита све текстове на интернету, ред по ред, од првог до последњег слова. Поготово оне дугачке, што нису издељени по пасусима, са сваким петим болдованим редом. Типичан интернет чланак не би требало да прелази 2000 карактера. Већина читалаца се базира искључиво на прва четири параграфа, или уводном сажетку, који треба да донесе информативну поенту написаног, не размишљајући да се у остатку вероватно крију још занимљивије опсервације, или пак рупе у тексту, кроз које најбоље можете да уочите каквом се врстом манипулације служе ваши извори обавештавања или образовања. А гарантујем вам да се неком служе. Уколико сте научили каква је природа текстова на нашем порталу, понекада ће вам и слика бити довољна, па нећете ни обратити пажњу на саму анализу проблема. Чекај, бре мама још мало, Ковалски је већ отишао, а Ксенија сто посто четује са стране и чита наставак једним оком. Док пишем текстове, заиста водим рачуна о сваком сегменту, пасусу, референцама (иако су то чињенице које често могу да изнервирају или ослабе читалачку концентрацију). Ево, сада, се питам шта још да наведем док ми и вас две нисте одлепршале. Читам на десетине чланака свакога дана, велики број делим и на друштвеним мрежама. Али колико њих заиста прочитам у целини, запитала сам се овога јутра, док сам прескакала пасусе у студији о недостатку жена у пољопривредној индустрији.

Сада могу искрено да одговорим, јер је вероватно и мама престала да чита, да од педесет које одаберем, само њих десетак заслужи моју пуну пажњу. Ово се не односи само на читање веб материјала, већ и на прегледање клипова са јутјуба, серија, музичких спотова... У мом рачунару постоји неколико књига у pdf формату, где нисам одмакла даље од другог поглавља. Не ради се о томе да ми нису биле довољно интересантне, него се углавном увек појавило нешто друго што би ме одвукло, раслојило, пребацило у свој контекст. Често се догоди да проведем сате на мрежи, немајући појма шта сам заиста научила, задобила, савладала. Шта више, обожавам да препоручујем људима један турски филм од два и по сата, који никада ни сама нисам довршила, иако сам била одушевљена једином половином коју сам заиста и одгледала. Да ли ћу се икада вратити том филму? Вероватно не. Али, немате појма колико врашки добро умем да говорим о првих сат времена. Рекао би човек да сваког јутра посветим пажњу по једном кадру из тог филма.

Можда је ово заиста наш културолошки губитак. Можда живимо превише убрзано, па немамо кад да приметимо шта смо све изгубили, а довољно добро знамо да нисмо морали да останемо без тога. Ево, ја сам пожелела да никада више не прескачем туђе текстове. Сигурно ћу издржати данас, али ћу сутра још сигурније посустати. Ја сам заузета, ти си заузет, она је заузета. Увек постоји нешто друго да се чита, гледа, слуша, истражи. Право питање онда постаје колико су наша истраживања меродавна и колико доприносе продуктивности разговора са пријатељима, ангажману у друштву, побољшању животног стандарда на који се стално жалимо. Свако друштво показује какво је по начину на који чита. Као увежбани читалац, могу само да вам поручим, а себе да подсетим – немојте да одустајете пре времена. Па ако ми упали, упалило је.

Ништа мама, немој да бринеш. Пишем људима како да добију десетку из Пекића. Већ сам ти рекла да те волим. Ништа не читаш!

Пољубац од Пастира, морате га приметити. А и то често значи.

пс – нисам заборавила на Орвела, аман. Одмах дође, одмах дође.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti