Ivan Nišlić: Ja živim avanturu!

Autor: Aleksa Jovanović

Koncept studiranja, nedvosmisleno je danas više nego relativan. Složićemo se da je primarna uloga sticanje obrazovanja i obezbeđivanje pozicije na tržištu rada, ali često kada po diplomiranju podvučemo crtu, shvatimo da su druge stvari na nas ostavile mnogo jači utisak, nezavisno od toga da li smo stekli adekvatno znanje i zaposlili se. Studiranje, osim što je danas često i privilegija, zapravo je proces na koji kada se odlučimo otvaramo sebi novi put prepun raznih mogućnosti i izazova. Veliki broj mladih iz unutrašnjosti, sa upisom fakulteta prestaje da živi sa svojom porodicom, upoznaje novi grad i institucije, stiče nove prijatelje i zavisno od svojih mogućnosti i prodornosti, putuje, radi i gradi svoj put ka što kvalitetnijem životu. Kako sam bio svedok studiranja svog sagovornika, dajem sebi za pravo da njegovo iskustvo okarakterišem kao avanturu! Sa 19 godina, Ivan Nišlić je iz Smedereva došao u Beograd kako bi studirao sociologiju, i to se odvijalo na relaciji Beograd – Amerika –Beograd – Švedska – Singapur – Švedska. Master studije je završio u Lundu, prvo radno iskustvo imao je u Nemačkoj, i trenutno se bori za poziciju doktoranta na nekom od evropskih univerziteta.

Sve je počelo kada si kao student treće godine Filozofskog fakulteta, zahvaljujići World Learning-u u okviru Forcast Ecxhange programa otišao u Ameriku da studiraš godinu dana. Da li se značajne i prestižne stvari u tvom slučaju događaju stihijski ili si oduvek imao viziju sebe kao nekoga ko studira u inostranstvu?

Oduvek mi je bila velika želja da deo svojih studija provedem u inostranstvu. Sjedinjene Države su definitivno bile na mojoj listi želja, kako zbog kvalitetnog i značajno drugačijeg pristupa obrazovanju tako i zbog bogatog studentskog života i mnogo prilika koje se pružaju jednoj mladoj individui da radi i da razvija svoju kreativnost. Kada mi se ukazala šansa da apliciram za stipendiju i odlazak u Ameriku, oberučke sam je prihvatio. Neizmerno sam zahvalan američkoj vladi i američkoj ambasadi u Beogradu koja je i pokrenula ceo program slanja naših najboljih studenata na američke univerzitete.

Nakon završene četvrte godine u Americi i diplomiranja u Beogradu, odlaziš u Švedsku na Lund University da studiraš Global Studies. Kakvo je iskustvo živeti i studirati u Švedskoj?

Nakon dve godine provedene u Švedskoj, mogu reći da je to bilo jedno nezaboravno iskustvo. Što se tiče samog studiranja, veliki akcenat je stavljen na to da se mnogo više uči van školske klupe. Naime, na mom programu je bilo ljudi sa svih kontinenata, tako da sam kroz samu komunikaciju sa kolegama stekao ogromno znanje. Što se tiče samog univerziteta i odeljenja za društvene nauke, ono je jako naklonjeno novim tendencijama u nauci i ne stavlja veliki akcenat na klasike, tako da je to definitivno još jedan veliki plus. Profesori su nam pružali dosta slobode da se razvijamo u smeru koji sami želimo, ali su bili tu da nam daju osnovne smernice.

Ako napraviš paralelu između Amerike, Azije (jedan semester si zavrsio u Singapuru) i Evrope, koje su prednosti i mane i šta je tebi lično najviše odgovaralo u pogledu obrazovanja i stila života?

Nije lako dati odgovor na ovo pitanje, s obzirom na to da svaka od zemalja u kojoj sam živeo i studirao ima svoj šarm. Studiranje je definitivno bilo najintenzivnije u Singapuru, jedan od razloga je i taj što sam uzimao predmete koji su vezani za politiku Jugoistočne i Severoistočne Azije, a u toj oblasti nisam imao veliko predznanje, tako da mi je trebalo dosta vremena da nadoknadim sve ono što nisam znao. Stil života mi u Singapuru nije odgovrao jer se uglavnom bazira na shopping-u i odlaženju u shopping mall-ove. Definitivno mi Evropa najviše odgovara po stilu života, dok mi je stil studiranja najviše odgovarao u Americi.

Kroz koje teške trenutke si prolazio svaki put kada si bio na novom početku tj. u novoj sredini i okruženju i kako si ih prevazilazio? Da li je studiranje u inostranstvu zaista samo korisno i zanimljivo ili ima i svojih loših strana?

Studiranje u inostanstvu je jako korisno i uzbudljivo i definitivno bih ga preporučio svima, jer znanje, iskustvo i prijatelji koji se steknu tokom studiranja u inostranstvu su od neprocenjive vrednosti. Dok sam bio u Americi i u Singapuru, obišao sam dosta egzotičnih destinacija što je još jedan veliki plus studiranja u dalekim zemljama. Naravno, nije uvek lako prilagoditi se novom stilu života, novoj kulturi, i posle određenog vremena sam se malo umorio od konstantnog seljenja i ponovnog pravljenja novih poznanstava. Rastanci uvek teško padaju i kao i činjenica da su vam mnogi prijatelji jako daleko i da ih nećete više tako često viđati.

Koliko je važna podrška porodice, materijalna i emotivna, da bi se neko usudio da studira na različitim meridijanima? Da li misliš da bi uspeo u tome da je ista izostala?

Mislim da je podrška porodice važna, ali ne i presudna, jer je odluka ipak samo tvoja o tome da li želiš da studiraš u inostranstvu ili ne. Ja sam imao tu sreću da je mene moja porodica podržala u svim mojim odlukama, iako znam da im ipak nije bilo lako.

Da li bi više voleo da karijeru gradiš u velikim institucijama i korporacijama ili da pokreneš svoj privatni biznis i zašto?

Za početak bih voleo da počnem da gradim svoju karijeru u nekoj većoj kompaniji, jer nakon vremena provedenog na studijama želim da steknem nova iskustva vezana za poslovni svet. Smatram da je zaposlenje u velikim firmama dobar prelaz iz akademskog u poslovni svet. Naravno, nakon određenog vremena provedenog u nekoj kompaniji, vidim sebe i u privatnom biznisu.

Prvo radno iskustvo imao si u Nemačkoj, u Kelnu, gde si pola godine proveo na poziciji istraživača u konsultantskoj firmi. Kažu da je Nemačka surov radni kontekst, da li je zaista tako?

Definitnivno jeste tako, dosta se radi, pogotovo ako se radi u konsultantskim firmama, tada skoro da ne postoji fiksno radno vreme, radi se dok se ne završi sve što mora. Tokom rada u Nemačkoj, stekao sam ogromno iskustvo i video na koje sve načine mogu da primenim znanja stečena na fakultetima, kao i iskustva stečena u međuljudskoj komunikaciji.

Šta bi izdvojio kao najlepšu stvar koja ti se dogodila tokom svih godina studiranja i rada u inostranstvu? Da li se slažeš da se relacija Srbija – Amerika – Švedska – Singapur – Švedska – Nemačka- Srbija može opisati kao avantura, ili bi je ti drugačije opisao?

Ja mislim da je najlepši osećaj kada pogledate mapu sveta i vidite gde ste sve bili i koliko ste prijatelja stekli i koliko vas je sve to promenilo i obogatilo kao osobu. Definitivno mislim da je avantura pravi izbor reči.