Autor: Алекса Јовановић
Концепт студирања, недвосмислено је данас више него релативан. Сложићемо се да је примарна улога стицање образовања и обезбеђивање позиције на тржишту рада, али често када по дипломирању подвучемо црту, схватимо да су друге ствари на нас оставиле много јачи утисак, независно од тога да ли смо стекли адекватно знање и запослили се. Студирање, осим што је данас често и привилегија, заправо је процес на који када се одлучимо отварамо себи нови пут препун разних могућности и изазова. Велики број младих из унутрашњости, са уписом факултета престаје да живи са својом породицом, упознаје нови град и институције, стиче нове пријатеље и зависно од својих могућности и продорности, путује, ради и гради свој пут ка што квалитетнијем животу. Како сам био сведок студирања свог саговорника, дајем себи за право да његово искуство окарактеришем као авантуру! Са 19 година, Иван Нишлић је из Смедерева дошао у Београд како би студирао социологију, и то се одвијало на релацији Београд – Америка –Београд – Шведска – Сингапур – Шведска. Мастер студије је завршио у Лунду, прво радно искуство имао је у Немачкој, и тренутно се бори за позицију докторанта на неком од европских универзитета.
Све је почело када си као студент треће године Филозофског факултета, захваљујићи Ворлд Леарнинг-у у оквиру Форцаст Ецxханге програма отишао у Америку да студираш годину дана. Да ли се значајне и престижне ствари у твом случају догађају стихијски или си одувек имао визију себе као некога ко студира у иностранству?
Одувек ми је била велика жеља да део својих студија проведем у иностранству. Сједињене Државе су дефинитивно биле на мојој листи жеља, како због квалитетног и значајно другачијег приступа образовању тако и због богатог студентског живота и много прилика које се пружају једној младој индивидуи да ради и да развија своју креативност. Када ми се указала шанса да аплицирам за стипендију и одлазак у Америку, оберучке сам је прихватио. Неизмерно сам захвалан америчкој влади и америчкој амбасади у Београду која је и покренула цео програм слања наших најбољих студената на америчке универзитете.
Након завршене четврте године у Америци и дипломирања у Београду, одлазиш у Шведску на Лунд Университy да студираш Глобал Студиес. Какво је искуство живети и студирати у Шведској?
Након две године проведене у Шведској, могу рећи да је то било једно незаборавно искуство. Што се тиче самог студирања, велики акценат је стављен на то да се много више учи ван школске клупе. Наиме, на мом програму је било људи са свих континената, тако да сам кроз саму комуникацију са колегама стекао огромно знање. Што се тиче самог универзитета и одељења за друштвене науке, оно је јако наклоњено новим тенденцијама у науци и не ставља велики акценат на класике, тако да је то дефинитивно још један велики плус. Професори су нам пружали доста слободе да се развијамо у смеру који сами желимо, али су били ту да нам дају основне смернице.
Ако направиш паралелу између Америке, Азије (један семестер си заврсио у Сингапуру) и Европе, које су предности и мане и шта је теби лично највише одговарало у погледу образовања и стила живота?
Није лако дати одговор на ово питање, с обзиром на то да свака од земаља у којој сам живео и студирао има свој шарм. Студирање је дефинитивно било најинтензивније у Сингапуру, један од разлога је и тај што сам узимао предмете који су везани за политику Југоисточне и Североисточне Азије, а у тој области нисам имао велико предзнање, тако да ми је требало доста времена да надокнадим све оно што нисам знао. Стил живота ми у Сингапуру није одговрао јер се углавном базира на схоппинг-у и одлажењу у схоппинг малл-ове. Дефинитивно ми Европа највише одговара по стилу живота, док ми је стил студирања највише одговарао у Америци.
Кроз које тешке тренутке си пролазио сваки пут када си био на новом почетку тј. у новој средини и окружењу и како си их превазилазио? Да ли је студирање у иностранству заиста само корисно и занимљиво или има и својих лоших страна?
Студирање у иностанству је јако корисно и узбудљиво и дефинитивно бих га препоручио свима, јер знање, искуство и пријатељи који се стекну током студирања у иностранству су од непроцењиве вредности. Док сам био у Америци и у Сингапуру, обишао сам доста егзотичних дестинација што је још један велики плус студирања у далеким земљама. Наравно, није увек лако прилагодити се новом стилу живота, новој култури, и после одређеног времена сам се мало уморио од константног сељења и поновног прављења нових познанстава. Растанци увек тешко падају и као и чињеница да су вам многи пријатељи јако далеко и да их нећете више тако често виђати.
Колико је важна подршка породице, материјална и емотивна, да би се неко усудио да студира на различитим меридијанима? Да ли мислиш да би успео у томе да је иста изостала?
Мислим да је подршка породице важна, али не и пресудна, јер је одлука ипак само твоја о томе да ли желиш да студираш у иностранству или не. Ја сам имао ту срећу да је мене моја породица подржала у свим мојим одлукама, иако знам да им ипак није било лако.
Да ли би више волео да каријеру градиш у великим институцијама и корпорацијама или да покренеш свој приватни бизнис и зашто?
За почетак бих волео да почнем да градим своју каријеру у некој већој компанији, јер након времена проведеног на студијама желим да стекнем нова искуства везана за пословни свет. Сматрам да је запослење у великим фирмама добар прелаз из академског у пословни свет. Наравно, након одређеног времена проведеног у некој компанији, видим себе и у приватном бизнису.
Прво радно искуство имао си у Немачкој, у Келну, где си пола године провео на позицији истраживача у консултантској фирми. Кажу да је Немачка суров радни контекст, да ли је заиста тако?
Дефинитнивно јесте тако, доста се ради, поготово ако се ради у консултантским фирмама, тада скоро да не постоји фиксно радно време, ради се док се не заврши све што мора. Током рада у Немачкој, стекао сам огромно искуство и видео на које све начине могу да применим знања стечена на факултетима, као и искуства стечена у међуљудској комуникацији.
Шта би издвојио као најлепшу ствар која ти се догодила током свих година студирања и рада у иностранству? Да ли се слажеш да се релација Србија – Америка – Шведска – Сингапур – Шведска – Немачка- Србија може описати као авантура, или би је ти другачије описао?
Ја мислим да је најлепши осећај када погледате мапу света и видите где сте све били и колико сте пријатеља стекли и колико вас је све то променило и обогатило као особу. Дефинитивно мислим да је авантура прави избор речи.
