Živan Pujić – Živan pravi pank festival

Autor: Милица Јовчић

Premijera dokumentarnog filma Živan pravi pank festival održana je 13. septembra u Domu omladine u Beogradu, a potom 20. septembra u Centru za kulturu grada koji je spojio dvojicu prijatelja, režisera i glavnog junaka – Pančevu. Imamo priliku da razgovaramo sa Živanom Pujićem, čiji su entuzijazam, zanesenost i borba poslužili kao direktna inspiracija za ovo ostvarenje. Delo preporučujemo zbog simpatično upakovanog tragizma i humora, visoke amplitude emocija i tematike koja će podstaći na razmišljanje svakoga ko se rodio i živeo u Srbiji, i uz to želeo da ostvari svoj san. Istražite ko je Živan Pujić, i u kojoj meri i zbog čega Živana Pujića ima pomalo u svima nama.

Poslednji put kada smo se čuli bio si u Kovačici. Šta se tamo dešavalo?

Kao prvo, pozdrav tebi i svima onima koji čitaju ovaj intervju. Ne mogu da se tačno setim kad smo se čuli, ali pretpostavljam da je bio u pitanju petak 4. X 2013. Te hladne noći bio sam u Kovačici na koncertu povodom početka tradicionalne manifestacije “Kovačički Oktobar”.

Na koji način učestvuješ u društvenim dešavanjima u Pančevu?

Na mnogo načina učestvujem u društvenim aktivnostima u Pankčevu. Pre svega, svojim prisustvom, a potom: radom, trudom, zalaganjem, novim idejama, saradnjom na raznim nivoima, željom da doprinesem pozitivnim promenama u svom gradu.

Kako je došlo do saradnje sa mladim režiserom Ognjenom Glavonićem u filmovima Živan Pujić Jimmy i Živan pravi pank festival?

Ognjen Glavonić i ja smo prijatelji koji se poznaju 13 godina. Godine smo provodili zajedno družeći se na ulicama, u prolazima i kafanama jer nismo želeli da obilazimo diskoteke i ostala fensi ili snobovska mesta. Mi smo deo intelektualne elite Pankčeva koja je odrastala na ulicama zbog manjka adekvatnih društvenih institucija ili nebrige onih koji je trebalo da vode računa o nama.
Te 2008. godine, na Fakultetu dramskih umetnosti, Ognjen je trebalo da polaže ispit iz predmeta Dokumentarni i namenski film, kod profesora Janka Baljaka, koji je poznat kao najbolji režiser dokumentaraca u Srbiji, a njegova najpoznatija dela su “Vidimo se u čitulji“ i „Vukovar - poslednji rez“. Od dotičnog profesora su dobili zadatak da urade nečiji protret. Ognjen je došao na ideju da uradi film o meni, jer sam ja vazda bio interesantna faca u underground vodama, ne samo u Pankčevu u to vreme. Prišao mi je kranje intimno i drugarski da iznese predlog. U to vreme sam još uvek bežao od kamera, ali sam odlučio da, po jednom od principa beogradskog street-punk benda Šaht: „Mi smo za ortake, ne za face glupe“, pristanem na saradnju. Razmišljao sam dva dana, i poručio mu da računa na mene u vezi sa filmom. Krenulo je sa Ognjenovim ambicijama da dobije što bolju ocenu na ispitu, a ja da pomognem ortaku. Krenulo od toga, a stvoreno je čudo!
Nakon uspeha sa filmom „Živan Pujić Jimmy“, došli smo na ideju da uradimo još jedan film o meni, naročito zbog insistiranja mnogih ljudi. Ognjen mi je to predložio na isti emotivan i intiman način, te nisam imao izbora, već da potvrdim nastavak saradnje.

Imaš snažnu potrebu da se izraziš. U filmu Živan pravi pank festival postoji jedna tvoja rečenica u kojoj kažeš da te predugo razmišljanje često odvede u depresiju. Da li je i to jedan od razloga tvoje neprekidne aktivnosti? Ako jeste, otkrij nam šta te još pokreće.

Ne vodi me preterano razmišljanje uvek u depresiju. Znalo je i da me izvede iz depresije. Moraću da počnem da se navikavam, kao neka vrsta javne ličnosti, na to da se pamti ono što izjavim na raznim mestima. Mene pre svega pokreću osećanja. Ko shvati moja osećanja, shvatiće i mene, i daću vanserijske rezultate!

U filmovima govoriš o raznim momentima kada si patio. Deluješ kao momak koji vrlo uspešno može izaći na kraj sa mnogim životnim nedaćama, ali, da li si imao problem sa tim da se u velikoj meri ogoliš pred kamerom?

„Jad,
Beda,
Tuga,
Tri su moja najgora druga!“
Ne uspevam baš da izađem na kraj sa svim nedaćama, možda deluje tako... Ja lično nisam imao problema da izađem pred kamere i uradim sve ono što se vidi u filmovima. Imam problema unutar svoje porodice zbog nekih scena. Ubuduće ću bolje paziti šta radim u tim sitacijama, mada sam i do sad jako dobro pazio šta sam radio ispred kamera.

Koliko si zadovoljan prijemom filmova kod publike i koji komentari su te najviše obradovali?

Prezadovoljan sam prijemom filmova kod publike. Dva komentara koja su me najviše obradovala su:
"Živan je živi primer da smo svi mi Džimi! Hendriksi!" – Dejan Čančarević.
„Svi smo mi Živan!“ – Ognjen Glavonić.

Šta misliš o Ognjenu Glavoniću?

Ognjen Glavonić potiče iz buržujske porodice, ateista je i apsolutno ne voli luk, i to su tri stvari koje mi najviše smetaju kod njega. Na osnovu tih suprotnosti se stvara dualizam u našem odnosu koji često dovodi do ispoljavanja velike kreativnosti. Muzičke i šire kulturne vode u kojima smo bili zajedno dovele su nas do toga da smo dvojac koji gura punom parom napred. Naše prijateljstvo je sklopljeno na ulici, a uspeli smo zajedno da osvojimo neke vrhove. Nadam se samo da nećemo na kraju završiti u nekim ljigavostima glamura. Ma koliko to neverovatno zvučalo, i ja sam osetio deo tog društvenog miljea, ali nam to nikako nije bio cilj na početku. Naprotiv...

Po čemu se, po tvom mišljenju, najviše razlikuješ od ostalih iz svoje generacije?

Rođen sam 1981. godine. Moja generacija je jedna od najpogođenijih svim dešavanjima devedesetih godina. Repovi tih dešavanja su se dugo vukli, ima ih i danas. Ono po čemu mislim da se najviše razlikujem od svoje generacije su emotivnost, kreativnost i originalnost.

Na kraju, šta bi imao da poručiš ostalim entuzijastama?

Budite što korektniji prema drugima. Gurajte dokle god možete da živite entuzijastički, ali ne dozvoljavajte da vas drugi iskorušćavaju na loš način zbog toga. Veliki deo sveta funkcioniše na raznim sistemima iskorišćavanja, samo je pitanje ko, šta, kome i zbog čega to dozvoljava. Za kraj je po meni najbolje citirati KUD Idijote:

„...Kada umrem umijesto venca tad stavi mi lovu,
Da vidim koliko ću vrijediti.

...Klinci su naivni
A mi smo samo lutke na koncu
Roba koja se kupi i prodaje
Jer nitko ne živi za ideale.“

***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti