Tweet

Једна је од најбољих студената графичког дизајна на Београдској политехници. Два пута је учествовала на регионалном такмичењу младих талената у Пожаревцу и освајала треће место. Поред тога што је активна у културним дешавањима, слободно време користи за тражење инспирације за своје радове у природи и друштву, дружење, обилажење нових места и догађаја. Интересује се за источњачку културу, а посебна страст јој је фотографија. Поводом победе на конкурсу за дизајнирање плаката за мартовску изложбу „ Мода за понети“ и Moda za kuću, о томе како је текао процес стварања плаката, шта је мотивише у раду и ко јој је највећи узор, разговарали смо са Иваном Đукић.

Када си открила да се у теби крије уметник?
Одувек сам се бавила нечим креативним. Још као мала сам стално цртала, склапала и  правила нове играчке. Обожавала сам да се изгубим у машти. Занимљиво је да је, у ствари, моја прва насловна страна часописа на којој је био мој цртеж настала у вртићу, као и први плакат који сам радила за завршну изложбу пред Основну школу. 

Зашто си се одлучила да студираш графички дизајн?
За дизајн сам се одлучила јер сам желела да нађем компромис између будућег посла и онога чиме сам заправо хтела да се бавим, а то је уметност. Родитељи нису утицали на моју одлуку око избора професије што је добро, јер сам сама могла да увидим и одлучим чиме желим да се бавим. Можда су били скептични у самом почетку и једино што их је бринуло било је како живети од уметности овде у Србији. О томе сам и сама размишљала и то је највише допринело да се определим за дизајн јер је сигурнији због посла, а опет сам знала да и са тим могу да се играм.

Поред дизајна бавиш се фотографијом и црташ. Због чега те највише интересују аналогне фотографије?
Фотографијом се бавим рекреативно. Откад сам пронашла на тавану стару руску СМЕНУ 8 нисам се одвојила од ње. И дан данас експериментишем и играм се сликајући слику преко слике. Оно што ми се допада код аналогне фотографије је та атмосфера коју фотографија дочарава и мислим да је то теже постићи дигиталном фотографијом. Обожавам грешке које настају док се ради са филмом.

Плакат који си дизајнирала је изабран за мартовску „ Моду за понети“. Како је дошло до његовог стварања?
Плакат сам направила тако да подсећа на ово чудно мартовско време које је између зиме и пролећа, па су у складу са тим коришћене ове боје и мотиви. Овакав приступ сам изабрала да би се видело да све што је рађено за ову прилику јесте углавном ручно прављени, уникатни рад спајан на неки начин попут колажа. Идеја се формирала неколико дана док на крају није створена на рачунару. Рад сам послала дан пред крај конкурса и осећала сам да ће им се свидети. Касније сам добила доста похвала за ово решење.

Колико је тешко издвојити се од осталих и изградити сопствени препознатљив стил?
Треба само упијати и учити од других и на крају од свега тога формирати своју слику о нечему. Битно је експериментисати јер је и то један од начина како пронаћи свој јединствен стил. Узор ми је професорка графичког дизајна Јелена Сеничић. Научила сам доста од ње и помогла ми је да пронађем себе у дизајну. 

Многи млади људи одлазе у иностранство како би наставили школовање и развили каријеру. Да ли и ти размишљаш о одласку?
Свакако размисљам о наставку школовања у иностранству. Имам велику жељу да још више напредујем и мислим да је нека друга школа сјајна прилика за то.

Који је твој циљ који желиш да оствариш као уметник?
Немам још увек јасно дефинисан циљ, али бих волела да оставим траг на уметничкој и дизајн сцени и на неки начин допринесем култури.

Tweet
Коментари

ВЕСТИ