Ivana Ilić: Vratimo se kulturi

Bekim Fehmiu, naš slavni glumac, jednom prilikom je izjavio: „Bože, kako je božanstveno osećanje ući u ovo svetilište – zvano pozorište“.

Čovek koji je napravio svetsku karijeru nije sa nama već, skoro pune 3 godine, a pozorište, koje on naziva svetilište, danas je pomalo tužan prizor, sa svojim polupraznim salama.

Zapravo, manje ili više, setimo se pozorišta samo kad su festivali. Da imamo moć, sigurno bi organizovali svaki mesec po jedan takav, ali nemamo. Naša zemlja kao da ne vodi dovoljno brigu o svojim korenima, o svojoj kulturi. Omladina nije naučena da ide u pozorište, a starija generacija kao da, pored tih svakodnevnih problema, pomalo zaboravlja da pozorište i dalje postoji.

Ipak, ima mladih ljudi koji žele nešto da promene. Pokušavaju da usade omladini naviku da dolaze u pozorište, a stariju generaciju pokušava da zainteresuje novim aktivnostima. Zato je ovo prilika da mladu i ambicioznu VD direktorku Slovačkog vojvođanskog pozorišta Ivanu Ilić, pitamo kako se ona bori za bolje sutra pozorišta i kako ljudi reaguju na nove ideje pozorišta.

Da li se pozorište vraća u modu?

Najradije bih odgovorila pozitivno na ovo pitanje, ali to je nažalost daleko od istine. Da bi se nešto vratilo u modu, mora biti privlačno i prihvaćeno od strane većeg dela populacije, što u slučaju pozorišta nije. Ima određena grupa posetilaca koja dolazi na predstave redovno, ali tu pričamo o nekolicini starijih osoba, koji su stekli naviku da dolaze još od ranijih dana kada su u društvu dominirale drugačije vrednosti, a i ekonomska moć pojedinca bila na višem nivou. Razumem da pozorište nije i ne može biti za svakoga, ali ne treba zaboravljati da pozorište kao jedan od vidova umetnosti takođe doprinosi opštem obrazovanju jedne osobe i podstiče njen lični razvoj. Na kraju krajeva, odlazak u pozorište ume savršeno da obogati najobičnije večeri, a definitvno podstiče teme za kvalitetan razgovor.

Znamo da je kultura u našoj državi na lošem nivou, ali, kako vratiti ljude u pozorište?

U drugim državama je situacija možda malo bolja. Neke su pomoću nacionalne medijske kampanje pokušali da probude svest o kulturnoj edukaciji svog naroda. Mislim da bi ovakva medijska pažnja koristila i kulturnom sektoru Srbije. Imamo neverovatan broj kreativnih umetničkih duša, čiji rad ostaje često neprimećen pre svega zbog nedovoljne ekonomske podrške države. Iako smo slovačko pozorište kod nas su dobrodošle predstave i na srpskom i rusinskom jeziku kako bi smo privukli što veći broj stanovništva iz naše sredine i predstavili im šta se to radi u drugim sredinama. Mi na lokalnom nivou primenjujemo nekoliko taktika u cilju da privučemo publiku u naše pozorište. Izdvojila bih poslednju akciju u kojoj će od ovog meseca posetioci uz svaku kupljenu kartu za pozorišnu ili bioskopsku predstavu dobiti vaučer za besplatni dezert u restoranu Ambasador u Bačkom Petrovcu (Ponton). Građane obaveštavamo o našim događajima putem lokalnog radija i televizije i facebooka.

U Petrovcu postoji profesionalno i amatersko pozorište, a da li postoji saradnja između njih?

Mislim da bi saradnja definitivno mogla biti bolja, pošto trenutno postoji samo u smislu deljenja prostora i tehnike. Ja bih iskreno volela i lično se zalažem da se prebrode dugoročne nesuglasice i da se naša instituacija ujedini sa amaterskim pozorištem kako bi zajedničkim snagama pokušali probuditi kulturnu svest lokalnog stanovništva.

Jedna od novina u Petrovcu je i bioskop. Da li je situacija bolja nego sa pozorištem, i da li je posećenost projekcija veća?

Posećenost je jako mala. Iako je izbor filmova ograničen, kompenzujemo to niskom cenom ulaznice u poređenju sa Arenom Cineplex u Novom Sadu, kao i mogućnošću donošenja vlastitih pića i grickalica. Do sada su bila prikazana 3 filma za odrasle i svi su bili iz novije domaće produkcije kao i 3 filma za decu. Tehnika na kojoj se puštaju filmovi je jako kvalitetna, tako da naš gledalac ima priliku da odgleda film sa sličnim audio i video iskustvom kao u bilo kojem Cineplexu. Sa distributerom pregovaramo da se kombinuje domaća i strana filmska produkcija, tako da ćemo u maju puštati filmove, Love Is All You Need (Ljubav je sve) i posebna projekcija za decu March of the Penguins (Carsko putovanje).

Koliko je omladina uključena u kulturu, u ovom slučaju pozorište i glumu?

Vlada opšta nezainteresovanost mladih ali i starijih generacija. Mislim da je naš školski sistem tako postavljen, da zapostavlja predmete vezane za umetnost. Kultura i umetnost u školama se smatraju nebitnijim ali nažalost to je odraz i trenutno vladajućeg sistema vrednosti u društvu uopšte. Sve dok se škole i mediji nebudu zalagale za isticanje značaja kulturno-umetničkih institucija, bojim se da ljudi sami neće prepoznati njihovu vrednost. Pomenuto amatersko pozorište ima samo nekoliko mladih članova, što sigurno otežava njihov rad, a što u krajnjem znači da ni mi kao slovačko profesionalno pozorište nemamo veliki izbor glumaca i tehničke ekipe za naše predstave.

Koji je najveći problem pozorište u Bačkom Petrovcu i kako planirate da ih rešite?

Najveći problem je već pomenuta mala posećenost. Stanovnici Opštine bi trebalo da cene i maksimalno iskorišćavaju to što im pozorište svakog meseca nudi. Na našoj facebook stranici je omogućeno da građani napišu svoje sugescije, ideje, eventualno kritike koje bi doprinele poboljšanju našeg rada a nadam se i povećanju broja publike na predstavama.

Znamo da će uskoro na snagu stupiti zakon o javnim nabavkama. Slavni glumci i režiseri se protive ovom zakonu, kakvo je tvoje mišljenje?

Krajem marta je Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine preuzela inicijativu za izuzimanje programskih aktivnosti pozorišta iz primene Zakona o javnim nabavkama, ali nekih konkretnih rezultata ove inicijative za sada još nema. U svakom slučaju, pošto je Slovačko vojvođansko pozorište malo pozorište, nas skoro da ovaj Zakon zaobilazi. Drugim rečima, zakonske regulative ne utiču na naš rad. Naravno, odobravam što je ovakav Zakon donešen kako bi se poslovalo što transparentnije. Nažalost, Zakon nije uzeo u obzir specifičnosti rada pozorišta, čime je otežana primena Zakona u praksi ili još bolje, ovakav Zakon otežava efikasan rad pozorišta. Priroda i logika posla koja se obavlja u pozorištu teško je podložan postupku javnih nabavki. Rad u teatru teško je procenjivati finansijskim parametrima, pošto se on odmerava umetničkim kriterijumima.

Šta publiku očekuje u narednom periodu u pozorištu?

Svakog meseca se trudimo da na repertoaru imamo bar dva događaja, pošto po posećenosti očigledno je da nema potrebe za više. Za maj se očekuje nešto bogatiji program. Planirana je bioskopska projekcija, prestava gostujućeg pozorišta iz Novog Sada i repriza naše predstave Noć Helvera (Helverova noc) za Noć muzeja. U okviru Noći muzeja organizujemo izložbu fotografija iz zbirke Muzeja vojvođanskih Slovaka autorke Ane Seč Pinćir u foajeu pozorišta. Kamerno muzičko pozorište iz Novog Sada će gostovati sa operetom 22. maja. Mislim da amatersko pozorište VHV takođe priprema predstavu za Petrovačke dane poslednjeg vikenda u maju, tako da se očekuje puno toga na kulturnom kalendaru u narednom periodu.

Ljudi su bili skeptični kad je jedna mlada osoba postavljena za VD direktora pozorišta. Reklo bi se da si se vrlo lepo izborila sa time, pa me zanima koja je tajna tvog uspeha?

Na zapadu je uobičajno zapošljavati mlade na vodeće pozicije, zbog njihove energičnosti i nove perspektive poslovanja. Svakako, bitno je imati oko sebe vredne i spretne ljude, jer su takvi uvek tu da pomognu ako zatreba. Po meni kvaliteti koje treba da poseduje jedan direktor bez obzira na godine jeste beskrajna motivisanost, vizija uspeha, odanost poslu i pošten rad.. Prvenstveno, čovek mora da voli to što radi jer jedino tako daje rezultate a pogotovo u ovakvom sektoru, gde nema velike zarade, samo unustrašnja satisfakcija ostvarenih rezultata svog rada. Dakle, ne bi uzela na sebe ovoliku odgovornost da mi zaista nije stalo do kulturnog razvoja naše sredine.

Omladina je konačno dobila priliku da nešto promeni u našoj sredini. Ivana je ambiciozna i rešena da popravi izgled kulture u našoj sredini. U svakom poslu kad si uspešan ima ljudi koji hoće to da pokvare. Ovog puta treba svi da joj pomognemo. Kultura je najvažniji stepenik u kulturi svakog naroda, zato trebamo svi da se pomučimu da vratimo naše društvo nazad na prave staze.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti