Ивана Илић: Вратимо се култури

Беким Фехмиу, наш славни глумац, једном приликом је изјавио: „Боже, како је божанствено осећање ући у ово светилиште – звано позориште“.

Човек који је направио светску каријеру није са нама већ, скоро пуне 3 године, а позориште, које он назива светилиште, данас је помало тужан призор, са својим полупразним салама.

Заправо, мање или више, сетимо се позоришта само кад су фестивали. Да имамо моћ, сигурно би организовали сваки месец по један такав, али немамо. Наша земља као да не води довољно бригу о својим коренима, о својој култури. Омладина није научена да иде у позориште, а старија генерација као да, поред тих свакодневних проблема, помало заборавља да позориште и даље постоји.

Ипак, има младих људи који желе нешто да промене. Покушавају да усаде омладини навику да долазе у позориште, а старију генерацију покушава да заинтересује новим активностима. Зато је ово прилика да младу и амбициозну ВД директорку Словачког војвођанског позоришта Ивану Илић, питамо како се она бори за боље сутра позоришта и како људи реагују на нове идеје позоришта.

Да ли се позориште враћа у моду?

Најрадије бих одговорила позитивно на ово питање, али то је нажалост далеко од истине. Да би се нешто вратило у моду, мора бити привлачно и прихваћено од стране већег дела популације, што у случају позоришта није. Има одређена група посетилаца која долази на представе редовно, али ту причамо о неколицини старијих особа, који су стекли навику да долазе још од ранијих дана када су у друштву доминирале другачије вредности, а и економска моћ појединца била на вишем нивоу. Разумем да позориште није и не може бити за свакога, али не треба заборављати да позориште као један од видова уметности такође доприноси општем образовању једне особе и подстиче њен лични развој. На крају крајева, одлазак у позориште уме савршено да обогати најобичније вечери, а дефинитвно подстиче теме за квалитетан разговор.

Знамо да је култура у нашој држави на лошем нивоу, али, како вратити људе у позориште?

У другим државама је ситуација можда мало боља. Неке су помоћу националне медијске кампање покушали да пробуде свест о културној едукацији свог народа. Мислим да би оваква медијска пажња користила и културном сектору Србије. Имамо невероватан број креативних уметничких душа, чији рад остаје често непримећен пре свега због недовољне економске подршке државе. Иако смо словачко позориште код нас су добродошле представе и на српском и русинском језику како би смо привукли што већи број становништва из наше средине и представили им шта се то ради у другим срединама. Ми на локалном нивоу примењујемо неколико тактика у циљу да привучемо публику у наше позориште. Издвојила бих последњу акцију у којој ће од овог месеца посетиоци уз сваку купљену карту за позоришну или биоскопску представу добити ваучер за бесплатни дезерт у ресторану Амбасадор у Бачком Петровцу (Понтон). Грађане обавештавамо о нашим догађајима путем локалног радија и телевизије и фацебоока.

У Петровцу постоји професионално и аматерско позориште, а да ли постоји сарадња између њих?

Мислим да би сарадња дефинитивно могла бити боља, пошто тренутно постоји само у смислу дељења простора и технике. Ја бих искрено волела и лично се залажем да се преброде дугорочне несугласице и да се наша институација уједини са аматерским позориштем како би заједничким снагама покушали пробудити културну свест локалног становништва.

Једна од новина у Петровцу је и биоскоп. Да ли је ситуација боља него са позориштем, и да ли је посећеност пројекција већа?

Посећеност је јако мала. Иако је избор филмова ограничен, компензујемо то ниском ценом улазнице у поређењу са Ареном Цинеплеx у Новом Саду, као и могућношћу доношења властитих пића и грицкалица. До сада су била приказана 3 филма за одрасле и сви су били из новије домаће продукције као и 3 филма за децу. Техника на којој се пуштају филмови је јако квалитетна, тако да наш гледалац има прилику да одгледа филм са сличним аудио и видео искуством као у било којем Цинеплеxу. Са дистрибутером преговарамо да се комбинује домаћа и страна филмска продукција, тако да ћемо у мају пуштати филмове, Лове Ис Алл Yоу Неед (Љубав је све) и посебна пројекција за децу Марцх оф тхе Пенгуинс (Царско путовање).

Колико је омладина укључена у културу, у овом случају позориште и глуму?

Влада општа незаинтересованост младих али и старијих генерација. Мислим да је наш школски систем тако постављен, да запоставља предмете везане за уметност. Култура и уметност у школама се сматрају небитнијим али нажалост то је одраз и тренутно владајућег система вредности у друштву уопште. Све док се школе и медији небуду залагале за истицање значаја културно-уметничких институција, бојим се да људи сами неће препознати њихову вредност. Поменуто аматерско позориште има само неколико младих чланова, што сигурно отежава њихов рад, а што у крајњем значи да ни ми као словачко професионално позориште немамо велики избор глумаца и техничке екипе за наше представе.

Који је највећи проблем позориште у Бачком Петровцу и како планирате да их решите?

Највећи проблем је већ поменута мала посећеност. Становници Општине би требало да цене и максимално искоришћавају то што им позориште сваког месеца нуди. На нашој фацебоок страници је омогућено да грађани напишу своје сугесције, идеје, евентуално критике које би допринеле побољшању нашег рада а надам се и повећању броја публике на представама.

Знамо да ће ускоро на снагу ступити закон о јавним набавкама. Славни глумци и режисери се противе овом закону, какво је твоје мишљење?

Крајем марта је Заједница професионалних позоришта Војводине преузела иницијативу за изузимање програмских активности позоришта из примене Закона о јавним набавкама, али неких конкретних резултата ове иницијативе за сада још нема. У сваком случају, пошто је Словачко војвођанско позориште мало позориште, нас скоро да овај Закон заобилази. Другим речима, законске регулативе не утичу на наш рад. Наравно, одобравам што је овакав Закон донешен како би се пословало што транспарентније. Нажалост, Закон није узео у обзир специфичности рада позоришта, чиме је отежана примена Закона у пракси или још боље, овакав Закон отежава ефикасан рад позоришта. Природа и логика посла која се обавља у позоришту тешко је подложан поступку јавних набавки. Рад у театру тешко је процењивати финансијским параметрима, пошто се он одмерава уметничким критеријумима.

Шта публику очекује у наредном периоду у позоришту?

Сваког месеца се трудимо да на репертоару имамо бар два догађаја, пошто по посећености очигледно је да нема потребе за више. За мај се очекује нешто богатији програм. Планирана је биоскопска пројекција, престава гостујућег позоришта из Новог Сада и реприза наше представе Ноћ Хелвера (Хелверова ноц) за Ноћ музеја. У оквиру Ноћи музеја организујемо изложбу фотографија из збирке Музеја војвођанских Словака ауторке Ане Сеч Пинћир у фоајеу позоришта. Камерно музичко позориште из Новог Сада ће гостовати са оперетом 22. маја. Мислим да аматерско позориште ВХВ такође припрема представу за Петровачке дане последњег викенда у мају, тако да се очекује пуно тога на културном календару у наредном периоду.

Људи су били скептични кад је једна млада особа постављена за ВД директора позоришта. Рекло би се да си се врло лепо изборила са тиме, па ме занима која је тајна твог успеха?

На западу је уобичајно запошљавати младе на водеће позиције, због њихове енергичности и нове перспективе пословања. Свакако, битно је имати око себе вредне и спретне људе, јер су такви увек ту да помогну ако затреба. По мени квалитети које треба да поседује један директор без обзира на године јесте бескрајна мотивисаност, визија успеха, оданост послу и поштен рад.. Првенствено, човек мора да воли то што ради јер једино тако даје резултате а поготово у оваквом сектору, где нема велике зараде, само унустрашња сатисфакција остварених резултата свог рада. Дакле, не би узела на себе оволику одговорност да ми заиста није стало до културног развоја наше средине.

Омладина је коначно добила прилику да нешто промени у нашој средини. Ивана је амбициозна и решена да поправи изглед културе у нашој средини. У сваком послу кад си успешан има људи који хоће то да покваре. Овог пута треба сви да јој помогнемо. Култура је најважнији степеник у култури сваког народа, зато требамо сви да се помучиму да вратимо наше друштво назад на праве стазе.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

<�а хреф="хттп://ввв.исербиа.рс/филе/Одрицање_од_одговорности_вик.пдф" таргет="_бланк">Одрицање од одговорности