Пишем вам директно из Букурешта са тек завршене, дводневне конференције HOW TO WEB. Утисци су одлични, не мислећи само на послужење и организацију, већ превасходно на дух, поруке и савете који су се несебично делили.
Дакле, да почнемо...
Конфренцију је отворио иницијатор и главни организатор, Богдан Иордацхе, износећи главну тематску водиљу овогодишње конференције која се односила на савете и „алате“ повезивања локалних стартапова са глобалним тржиштем.
Први предавач, Пхил Либин, почиње своје излагање констатацијом која је била заједничка многима: Живимо у времену када је највећи ризик бити процечан, када је теже живети просечно а далеко лакше искористи све онлине потенцијале и могућности да будемо врло добри, најбољи! али само уз помоћ јасног усмеравања ка нечему – ФОКУС је кључна реч. То „нешто“ треба да буде комапнија која одговара на питање: „Шта МИ желимо, а не шта тржиште жели“. Образложење овог, помало неубичајеног става (уколико узмемо у обзир да се велике суме новца дају управо на истраживања тржишта и његових потреба и захтева пре него што се и крене у реализацију и производњу) базира се на размишљању да уколико не градимо за себе већ за друге (у смислу поруџбина, захтева, релизација ТУĐИХ идеја итд.) како ћемо знати да ли смо успели и задовољили критеријуме, КАКО? ако не осећамо БАШ тај пројекат, софтвер, апликацију итд. Савет Пхила Лабина је: “Коцкајте се оним што волите, јер ћете само томе дати свој максимум а социјалне мреже јесу и биће најбољи пут и „продавац“ онога што је добро, изванредно“.
Јасно је да живимо у времену меритократије, у коме су вођство и успех засновани на таленту, знању,вештини, па је тако лакше него икада постати стартап-ер , АЛИ...Да ли би требало? Његов одговор је НЕ.
Не, јер је тешко.
НЕ, уколико је ваша „математка“ таква да ће те тиме зарадити лако и много пара (уколико вам је то математика, онда је лоша, а морате бити одличан математичар уколико планирате да постанете одличан стартуп-ер).
НЕ, уколико почињете зарад моћи јер је свако ваш шеф, сви запослени су шефови, партнери, инвеститори.
НЕ, уколико мислите да ћете имати вишак слободног времена - радићете 20 сати дневно с том могућношћу изабора којих ће то 20 сати бити.
Који су прави разлози онда?
Могућност мењања света - морате бити само најбољи (не најбржи, не први, не једини) што потире „заблуду“ да МОРАМО ИМАТИ ИДЕЈУ, СМИСЛИТИ НЕШТО ШТО НИКО НИКАДА НИЈЕ. ГРЕШКА!!! Најважније је квалитет спровођења идеје. Врло је тешко у свету пронаћи оно што недостаје али пронаћи оно што свакодневно радимо и што можемо унапредити – е то је прави пут - Унапређење већ постојећег.
Конкретан пример тога је изум младог Габриела из Букурешта. У питању је „алатка“ ЦЛЕАРЛY. Пошао је од једноставне идеје да је читање на вебу лоше. Хајде да га унапредимо, настао је ЦЛЕАРЛY. „Идеја“ је препозната од стране велике америчке компаније ЕВЕРНОТЕ која ју је унапредила и Гарбиела „узела под своје“ а ја ЦЛЕАРЛY „под своје“.
Креирање софтевера (а да се под тим мисли на апликације, програме, фацебоок итд.) ствара највећу шансу за успех, речи су Раду Георгесцуа. Креирате Виндовс и продате га свима, једноставно! Али како?
1. ТХИНК
2. ЦХООСЕ
3. ПЛАН
4. ЕXЕЦУТЕ
Овим редоследом, јасно и прецизно. Свака „активност“ има подједанаку важност али другачији „тајминг“. Иде се од 1 до 4!
О значају ИМЕНА софтвера, апликације, програма Георгесцу је говорио кроз визуру сопствене компаније која је давних година покренула антивирус, али не било који - РАВ- РОМАНИАН АНТИ ВИРУС, са жељом и идејом да се брендира висококвалитетан производ који долази из источног дела Европе. Нису се дуго задржали на томе. Убрзо је преименован у РЕЛИАБЛЕ АНТИ ВИРУС – продаја УТРОСТРУЧЕНА. Зашто? Ми (стартапери) смо део света и свима продајемо производе!
Производи морају имати оно што има, често помињани, АППЛЕ – qуалитy оф аппеаранце. Сви желе иПхоне, примећује се да га сви користе - на аутобуској станици, факултету, послу, позористу, мотелима, бурделима, операма, државним институцијама. Зашто? Једноставан за употребу + примамљив дизајн, каже Страун Робертсон.
Враћамо се на почетак текста, АППЛЕ је УНАПРЕДИО већ постојеће... А ви?
Али како унапредити и изумети кодове, алгоритме, програме? Потребно нам је знање, знање које се стиче док смо још увек деца. Једина земља на свету која децу учи програмирању од 6. разреда је Естонија. То је ЈЕДИНА ЗЕМЛЈА која обучава и креира вештину неопходну за функционисање у савременом свету. Програмери су потребни свуда, у свакој области рада и живота. Свестан те чињенице Билл Лиао, изузетно цењен предавач, оснива непрофитну организацију „ЦодерДојо“ која подучава децу како да „кодирају“ и програмирају. Предавања су бесплатна, као и ангажовање ментора. Пројекат „ЦодерДојо“ је покренут 2011 у Ирској. Данас је Ц.Д. готово у свакој земљи. Одличан пример функционалности овог пројекта је дечак, веб девелопер узраста 12 година, који је за Аппле програмирао игрицу, ону која је у Ирској претекла АнгрyБирдс (Да, могуће је). За успешан програм едукације, Билл Лиао наводи значај јасних инструкција. Јасноћа и „лакоћа“ употребе су кључни елементи не само едукације већ и креирања неког производа јер када си ЛАК за пратњу пратиоци ће бити ти који ће најлакше продавати твој производ.
О пратиоцима и њиховом пресудном значају, а не значају лидера или изумитеља најбоље сведочи SNIMAK уз који ћу се одјавити... јер знам да вас остављам са осмехом на лицу.
Ла реведере!
Пронађите нас на Google+
_thumb2.jpg)
