Годинама уназад имамо исти сценарио за 1. октобар – уместо да дочекамо почетак универзитетске школске године спремни за нове радне победе, ми смо учесници, или посматрачи, вечитог сукоба на релацији Министарство просвете-Универзитет-незадовољни студенти, и чекамо исход истог. Сваке године исти проблеми, исти сукобљени интереси, али трајног решења још увек нема.
Предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, који се тренутно налази у скупштинској процедури, изазвао је бројне полемике у јавности. Окосницу проблема чине одредбе предлога закона које предвиђају смањње броја испитних рокова, и повећање броја бодова, потребних за упис у наредну годину студија. И док студенти најављују протесте, ако ове одредбе буду усвојене, јер сматрају да ће им драстично умањити шансе за прикупљање потребног броја поена, представници Универзитета тврде да ће смањени број испитних рокова, повећати пролазност на испитима, јер ће спречити студенте да ″учење остављају за касније″. Овај предлог закона предвиђа постепено увођење промена, па тако би требало да школске:
-2012/13. године буде 5 испитних рокова, а услов за упис године 50 поена
-2013/14. године буду 4 испитна рока, а услов за упис године 54 поена
-2014/15. године буду 4 испитна рока, а услов за упис године свих 60 поена.
Поред тога, предлогом је предвиђено и да се по протеку редовног трајања студија, студенти могу још годину дана (уместо ранијих 6 месеци) финансирати из буџета, док не заврше све своје студентске обавезе.
Од 2005. године, када је донет Закон о високом образовању, којим је усвојена Болоњска декларација, која је требало да убрза студирање, мало тога се суштински променило у систему образовања. Јако мали број државних факултета је реформисао градиво и уџбенке, и омогућио полагање испита кроз колоквијуме, како би тзв. Болоња могла да функционише. Већина факултета годинама, или чак деценијама није мењала насатвни програм и уџбенике, а поједини професори са подсмехом говоре о студирању по Болоњи, и одбијају да тај систем примене у свом раду.
Универзитет у Београду је чак размотрио могућност интервенције код професора који имају пролазност на испитима мању од 30%, како би и професори сносили део кривице за студенстско незнање, што лепо звучи, али се бојим да ће то остати само на папиру.
Изгледа да су у Србији специјалитет брзе реформе, у жељи да се проблеми преко ноћи реше, чиме се заправо, проблем само продуби. Да би се нешто заиста реформисало, потребно је пуно времена, рада и новца, да би то дало жељене резултате.
Млади у Србији заслужују да се њиховим проблемима коначно приступи пажљиво и систематски, да им се омогући квалитетно образовање и једнаке могућности, како би се стало на пут ″одливу мозгова″ и повећао број високо образованих, којих је у Србији само 6%.
_thumb2.jpg)
