FOTO: 500px
Prevela: Katarina Kovač
Ukoliko je neznanje blago, da li visoki koeficijent inteligencije označava patnju? Takvo je uvreženo mišljenje. Imamo tendenciju da smatramo da su geniji mučeni egzistencijalnom brigom, frustracijama i usamljenošću. Pomislite na Virdžiniju Vulf, Alana Tjuringa ili Lisu Simpson – usamljene zvezde, izolovane čak i dok sijaju najjače. Kako je Ernest Hemingvej napisao: „Sreća u inteligentnim ljudima je najređa stvar koju poznajem“.
Ovo pitanje može da deluje kao beznačajna stvar koja utiče tek na nekolicinu, ali uvid koji nudi može da ima posledice na mnoge. Veliki deo našeg obrazovnog sistema je usmeren ka poboljšanju akademske inteligencije. Iako su njene granice dobro poznate, koeficijent inteligencije je i dalje osnovni način merenja kognitivnih sposobnosti i trošimo milione na trening mozga i unapređivanje kognitivnih sposobnosti, koji pokušavaju da poboljšaju te rezultate. Međutim, šta ako je sama potraga za genijalnošću uzaludan posao?
FOTO: FreeDigitalPhotos
Prvi koraci ka odgonetanju ovih pitanja su poduzeti pre skoro 100 godina, na vrhuncu doba američkog džeza. U tom periodu, novoosmišljeni test inteligencije je dobio na popularnosti nakon što se dokazao kao dobar u centrima za regrutovanje u Prvom svetskom ratu. Psiholog Luis Truman je odlučio da iskoristi taj test da identifikuje i proučava grupu nadarene dece. Pretražujući kalifornijske škole za decu iz krema društva, izabrao je 1500 učenika sa koeficijentom inteligencije od 140 ili više – od čega je njih 80 imalo koeficijent iznad 170. Zajedno su postali poznati kao „Termiti“ i još uvek se proučavaju usponi i padovi njihovih života.
Kao što možda očekujete, mnogi od Termita su stekli bogatstvo i slavu – naročito Džes Openhajmer, pisac klasične serije iz 1950-ih „Volim Lusi“. Naime, do trenutka kada je njegova serija prikazana na CBS-u, njegova prosečna plata je bila duplo veća od plate prosečnog kancelarijskog radnika. Ipak, nije cela grupa ispunila Termanova očekivanja. Mnogi su se okrenuli ka skromnijim profesijama nalik miliciji, moreplovstvu i daktilografiji. Iz ovog razloga je Terman zaključio da intelekt i dostignuće nisu potpuno povezani, niti da pamet osigurava ličnu sreću. Stopa razvoda, alkoholizma i samoubistva tokom života Termita je bila slična proseku nacije.
Kako se Termiti bliže kraju života, pouka njihove priče – da intelekt nije srazmeran boljem životu, je ispričan bezbroj puta. U najboljem slučaju visoki intelekt ne pravi nikakvu razliku u životnom zadovoljstvu; u najgorem može da znači da ste u stvari manje ispunjeni.
To ne znači da je svako sa visokim koeficijentom inteligencije izmučeni genije, kao što pop kultura sugeriše, ali je svakako zagonetno. Zašto se koristi oštrijeg uma ne isplate dugoročno?
FOTO: Thinkstock
Veliki teret
Jedna mogućnost je da saznanje o vašim talentima postane nalik okovima. Naime, tokom 1990-tih su zamolili preostale Termite da se osvrnu na događaje tokom svog osamdesetogodišnjeg života. Umesto da uživaju u svojim uspesima, mnogi su se izjasnili da ih je mučio osećaj da nisu uspeli da ispune svoja očekivanja iz mladosti.
Taj teret – pogotovo u kombinaciji sa očekivanjima drugih – je tema koja se ponavlja i za mnogu drugu darovitu decu. Najznačajniji i najtužniji je slučaj matematičkog čuda od deteta Sufije Jusof koja je upisala Oksford sa 12 godina. Ispisala se pre diplomiranja i počela da konobariše. Kasnije je radila kao prostitutka, zabavljajući klijente svojom sposobnošću da recituje jednačine tokom seksualnog čina.
Takođe se u studentskim barovima i na internet forumima ljudi često žale da pametniji ljudi nekako imaju jasniju sliku o neuspesima sveta. Dok je sa druge strane većina ljudi zaštićena od egzistencijalne brige, pametniji ljudi leže budni pateći zbog ljudskog stanja i gluposti drugih ljudi.
Stalna zabrinutost zapravo može biti znak inteligencije, ali ne na način na koji su amaterski filozofi to zamislili. Tokom razgovora sa studentima na različite teme, Aleksandar Peni sa MekEvan univerziteta u Kanadi je otkrio da ljudi sa višim koeficijentom inteligencije stvarno jesu osećali više anksioznosti tokom dana. Zanimljivo, većina briga je obična i svakodnevna. Studenti sa visokom inteligencijom su se češće prisećali neugodnog razgovora, nego što su postavljali „bitna pitanja“.
„Nije da su njihove brige više dubokoumne, ali samo više brinu o većem broju stvari“, kaže Peni. „Ukoliko se nešto negativno desi, više razmišljaju o tome.“
FOTO: 500px
Detaljnijim ispitivanjem je Peni otkrio da je ovo izgleda povezano sa verbalnom inteligencijom - koja se ispituje igrama reči u testovima, u odnosu na veštinu u prostornim slagalicama (koje izgleda da smanjuju rizik od anksioznosti). On pretpostavlja da veća elokventnost može da vas učini sklonijim da rečima izrazite strahove i razmišljate o njima. Ipak, to nije automatski mana. „Možda su više od drugih ljudi pokušavali da reše probleme, što im može pomoći da uče iz svojih grešaka”.
Mentalni mrtvi uglovi
Međutim, neprijatna istina je da veća inteligencija nije srazmerna mudrijim odlukama. Zapravo, u nekim slučajevima to može vaše odluke da učini više budalastim. Kit Stanović sa univerziteta u Torontu je proveo poslednju deceniju praveći testove racionalnosti i ustanovio da je donošenje pravičnih i nepristrasnih odluka većim delom nezavisno od koeficijenta inteligencije. Razmotrite „moju nepristrasnost“ – našu tendenciju da budemo izrazito selektivni u informacijama koje prikupljamo, tako da one potvrđuju naše postojeće stavove. Prosvetljeniji pristup bi bio da zaboravite na sopstvene pretpostavke dok gradite svoj argument, mada je Stanović ustanovio da pametniji ljudi nemaju veću verovatnoću da postupe ovako u poređenju sa ljudima prosečne inteligencije.
To nije sve. Ljudi koji „rasture“ standardne kognitivne testove zapravo imaju malo veće šanse da imaju „predrasudu mrtvog ugla“. To jest, manje su sposobni da vide sopstvene mane, čak iako su vrlo sposobni da kritikuju tuđe. Takođe imaju veću tendenciju da podlegnu „grešci kockara“ – ideji da, ukoliko bačen novčić deset puta padne na glavu, jedanaesti put će verovatnije da padne na pismo. Ta greška je bila propast rulet igračima koji su očekivali crveno nakon niza crnog. Takođe može da navede berzanske investitore da prodaju svoje deonice pre nego što dosegnu najvišu vrednost – u uverenju da će sreća morati da ih napusti kad-tad.
Sklonost ka oslanjanju na instinkt umesto na racionalnu misao može da objasni zašto iznenađujuće velik broj Mensa članova veruje u paranormalno; ili zašto neko sa koeficijentom inteligencije 140 ima dva puta veće šanse da iskoristi limit na kreditnoj kartici.
FOTO: FreeDigitalPhotos
Uistinu, Stanović primećuje ove predrasude u svakom sloju društva. On kaže: „Postoji mnogo disracionalnosti – ljudi koji rade iracionalne stvari uprkos više nego adekvatnoj inteligenciji. Ljudi koji roditelje teraju na pokret protiv vakcina i šire dezinformacije na sajtu su generalno natprosečne inteligencije i obrazovanja.“ Jasno je da pametni ljudi mogu da budu u opasnoj i budalastoj zabludi.
Dakle, ako inteligencija ne vodi do racionalnijih odluka i boljeg života, šta vodi? Igor Grosman sa Vaterlo univerziteta u Kanadi misli da treba da se okrenemo ka drevnom konceptu: „mudrost“. Njegov pristup je naučniji nego što isprva deluje. On priznaje da koncept mudrosti ima eterični prizvuk. Takođe kaže da, ukoliko se razmotri laička definicija mudrosti, mnogi ljudi bi se složili da je to pojam o nekome ko može da napravi dobre i nepristrasne odluke.
Grosman je u jednom eksperimentu svojim volonterima predstavio različite društvene dileme – počevši od pitanja šta uraditi povodom rata na Krimu do srceparajućih kriza otkrivenih „Dragoj Ebi“, kolumni za savete u Vašington Postu. Dok su volonteri pričali, komisija psihologa je procenjivala njihovo rasuđivanje i sklonost ka predrasudama: da li je argument bio potpun, da li su kandidati bili spremni da priznaju granice svog znanja – „svoju intelektualnu poniznost” – i da li su ignorisali važne detalje koji se nisu uklapali u njihovu teoriju.
Ispalo je da su visoki rezultati predvideli veće zadovoljstvo životom, bolji kvalitet odnosa i najvažnije, smanjenu anksioznost i preterano razmišljanje. Čini se da sve ove osobine nedostaju kod tipično pametnih ljudi. Čak izgleda da mudrije rasuđivanje obezbeđuje duži život, pošto su ljudi sa visokim rezultatom bili manje verovatni da preminu tokom narednih godina. Suštinski, Grosman je otkrio da koeficijent inteligencije nije povezan ni sa jednim od ovih merila i svakako ne predviđa veću mudrost. „Ljudi koji su veoma pametni mogu jako brzo da smisle argumente da potvrde svoje tvrdnje, ali to mogu raditi na veoma pristrasan način.“
FOTO: 500px
Naučena mudrost
Moguće je da će ubuduće poslodavci početi da testiraju ove sposobnosti umesto koeficijenta inteligencije. Gugl je već najavio da namerava da testira kandidate za osobine kao što je intelektualna poniznost, umesto same kognitivne nadmoći.
Na svu sreću, mudrost verovatno nije nešto urođeno, bez obzira na to koji vam je koeficijent inteligencije. Grosman kaže da snažno veruje da mudrost može da se vežba. Takođe naglašava da često lakše zaboravimo na predrasude kada razmišljamo o drugim ljudima umesto o nama samim. Jednostavno pričanje o svojim problemima u trećem licu („on“ ili „ona“ umesto „ja“) pomaže da se stvori potrebno emotivno rastojanje, što će umanjiti vaše predrasude i dovesti do mudrijih argumenata.
Nadajmo se da će dalja istraživanja predložiti mnogo sličnih trikova. Izazov je navesti ljude da priznaju sopstvene mane. Ukoliko ste celog života mogli da se oslanjate na svoju inteligenciju, biće teško prihvatiti da vam je zaklanjala rasuđivanje. Kao što je Sokrat shvatio, zaista je najmudrija osoba ona koja može da prizna da ne zna ništa.
IZVOR: BBC
Katarina je student engleskog jezika koji veruje da je sve moguće ukoliko se dovoljno želi.
***
Pročitajte i:
5 razloga za onlajn obrazovanje
Dopustite studentima da „guglaju“ na ispitima!
Stres na poslu? Dosta je bilo drame.
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
_thumb2.jpg)
