Ovo su tehnologije koje su promenile način na koji komuniciramo, obavljamo svakodnevne poslove i sam način života.
Sijalica
Prvu sijalicu kakvu danas poznajemo izmislio je Joseph Swan, a njegovu ideju je razradio Thomas A. Edison koji je dodao pougljenu nit bambusa koja je mogla podneti 1200 sati rada, pa je 1879. godine testirao.
To je bila prava revolucija u dotadašnjem načinu života jer je sijalica davala jaču svetlost i trajala puno duže od sveće.
Digitalni fotoaparat
Kombinacija digitalnog lika i jeftinog fotoaparata je napravila revoluciju u načinu korišćenja fotoaparata koji su do tad bili korišćeni uglavnom u posebnim prilikama ili u poslovne svrhe. Osim toga bili su jako glomazni i teški (ukoliko ste hteli koliko-toliko kvalitetnu sliku) što nije olakšavalo njihovu primenu.
Digitalnu kameru je dizjanirao jedan od Kodakovih inženjera Steve Sasson koji je 1975. godine razvio osam kilograma tešku kameru koja je imala rezoluciju od 0,01 megapiksela.
Radio
Izum radija doneo je bržem prenošenju vesti. Za njegov izum zaslužni su Nikola Tesla, koji je istraživao mogućnosti bežičnog komuniciranja i prenošenja glasa, i Guglielmo Marconi, koji je u isto vrijeme istraživao radijske mogućnosti u Europi.
Iako testiranja vezana uz radijske prenose datiraju još u 19. vek, prva radijska emitovanja počela su tek 1920. godine. To je bila KDKA koja je emitovala iz Pittsburgha, dok je prvi evropski radio bio BBC.
Šibica
Iako se danas korišćenje šibica smatra prilično jednostavno, bile su protrebne godine rada da bi se došlo do pravog hemijskog spoja koji bi omogućio paljenje vatre.
Telefon
Još jedan revolucionaran izum koji je omogućio lakšu komunikaciju. Iako se zasluga za njegov izum pripisuju Alexandru Grahamu Bellu to nije posve točno. Naime, telefon, odnosno telettrofono, je zapravo izumeo Antonio Meucci koji se nije na vreme prijavio u Američki patentni zavod i tako je sva zasluga pripala Bellu.
Štamparija
Johannes Gutenberg je ima čoveka kome bi svaki novinar trebao zahvaliti što danas ima posao, jer da nije bilo njega ko zna koliko bi još čekali da se pojavi masovna proizvodnja knjiga, a malo kasnije i novina.
Gutenberg je svoju mašinu izumeo 1450. godine u Nemačkoj, pa je njom uspeo na brz način štampati knjige koje su do tada prepisivali crkveni pisari.
Nakon izuma štamparije polako je porasla i pismenost stanovništva jer su im knjige bile dostupnije.
Internet
Da nema interneta ne bi mogli ići na Facebook, ali ni komunicirati s mnogim ljudima i primati toliko informacija.
Izum interneta u 20. veku je jednako revolucionaran kao i izum štamparije u 15.
Internet je osnovan 1969. godine od strane američkog Ministarstva odbrane i zvao se Arpanet - prva četiri slova za Advanced Research Project Agency - Agencija za napredne istraživačke projekte, dok net označava računarsku mrežu.
Nakon toga je Britanac Tim Berners-Lee u švajcarskom CERN-u izmislio World Wide Web (WWW) te nam je tako omogućio korištenje Facebooka, čari online kupovine i štošta drugo.
Izvor: Business.hr
