Можете ли замислити да не можете проверити свој Фацебоок профил или да уопштее не можете упалити рачунар, а можете ли замислити да уопште не поседујете рачунар? Јесте ли се икада запитали како је могуће да ваше поруке у неколико секунди стижу на други крај света?
Ово су технологије које су промениле начин на који комуницирамо, обављамо свакодневне послове и сам начин живота.
Сијалица
Прву сијалицу какву данас познајемо измислио је Јосепх Сван, а његову идеју је разрадио Тхомас А. Едисон који је додао поугљену нит бамбуса која је могла поднети 1200 сати рада, па је 1879. године тестирао.
То је била права револуција у дотадашњем начину живота јер је сијалица давала јачу светлост и трајала пуно дуже од свеће.
Дигитални фотоапарат
Комбинација дигиталног лика и јефтиног фотоапарата је направила револуцију у начину коришћења фотоапарата који су до тад били коришћени углавном у посебним приликама или у пословне сврхе. Осим тога били су јако гломазни и тешки (уколико сте хтели колико-толико квалитетну слику) што није олакшавало њихову примену.
Дигиталну камеру је дизјанирао један од Кодакових инжењера Стеве Сассон који је 1975. године развио осам килограма тешку камеру која је имала резолуцију од 0,01 мегапиксела.
Радио
Изум радија донео је бржем преношењу вести. За његов изум заслужни су Никола Тесла, који је истраживао могућности бежичног комуницирања и преношења гласа, и Гуглиелмо Марцони, који је у исто вријеме истраживао радијске могућности у Еуропи.
Иако тестирања везана уз радијске преносе датирају још у 19. век, прва радијска емитовања почела су тек 1920. године. То је била КДКА која је емитовала из Питтсбургха, док је први европски радио био ББЦ.
Шибица
Иако се данас коришћење шибица сматра прилично једноставно, биле су протребне године рада да би се дошло до правог хемијског споја који би омогућио паљење ватре.
Телефон
Још један револуционаран изум који је омогућио лакшу комуникацију. Иако се заслуга за његов изум приписују Алеxандру Грахаму Беллу то није посве точно. Наиме, телефон, односно телеттрофоно, је заправо изумео Антонио Меуцци који се није на време пријавио у Амерички патентни завод и тако је сва заслуга припала Беллу.
Штампарија
Јоханнес Гутенберг је има човека коме би сваки новинар требао захвалити што данас има посао, јер да није било њега ко зна колико би још чекали да се појави масовна производња књига, а мало касније и новина.
Гутенберг је своју машину изумео 1450. године у Немачкој, па је њом успео на брз начин штампати књиге које су до тада преписивали црквени писари.
Након изума штампарије полако је порасла и писменост становништва јер су им књиге биле доступније.
Интернет
Да нема интернета не би могли ићи на Фацебоок, али ни комуницирати с многим људима и примати толико информација.
Изум интернета у 20. веку је једнако револуционаран као и изум штампарије у 15.
Интернет је основан 1969. године од стране америчког Министарства одбране и звао се Арпанет - прва четири слова за Адванцед Ресеарцх Пројецт Агенцy - Агенција за напредне истраживачке пројекте, док нет означава рачунарску мрежу.
Након тога је Британац Тим Бернерс-Лее у швајцарском ЦЕРН-у измислио Ворлд Виде Веб (ВВВ) те нам је тако омогућио кориштење Фацебоока, чари онлине куповине и штошта друго.
Извор: business.hr
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
