Ја и не-ја

Autor: Marija Mitrovanov

ФОТО: Vivo graphics

Недавно сам завршила са једним испитом и идеја која се доста провлачила кроз ауторово учење ме је навела на размишљања о ономе што је нечија свакодневица. Морам напоменути да је славни аутор то помињао у једном мало измењеном контексту у односу на овај којим ћу се ја бавити, али ме је свакако инспирисао да се запитам да ли ми умемо да правимо разлику између оног што смо ми сами и онога што су други.

Рећи ћете: „Наравно да можемо, ја сам таква и таква (односно, такав), они су онакви, ја волим овакве ствари, они онакве“. Просто, направили бисмо листу особина и јасно уочили неке различитости. Међутим, овде немам намеру да тако буквализујем ствари. Наиме, често се догађа да посматрајући друге, себе наводимо на одређене радње. Такве радње могу бити самопрекоревање што нисмо тако успешни, задовољни, сналажљиви као они или подстицање себе да учинимо нешто што су учинили они. Колико год се ту чинило да тиме управо себе посматрамо, тако што се себи обраћамо када нас покрене нешто што смо видели у другоме, у позадини је велика грешка. Вратимо се на онај банализам с почетка пасуса – јесте ли рекли да постоји разлика између вас и других људи? Зар нисте рекли да ви преферирате ове ствари, а они неке друге? Зашто онда себе гледате у односу на њих?

У реду је да вас нечије дело инспирише и у вама пробуди мотивацију, али то није исто као када вас неко подстакне на надметање (мада ви то не бисте тако назвали, јер вероватно не увиђате). Уколико смо покренути да учинимо то исто, али са бољим резултатом, тиме најмање гледамо себе, а највише другу особу којој тиме нешто, свесно или несвесно, стављамо до знања. Самим тим што јој стављамо до знања, покушавамо да зађемо у њену главу, а излазимо из своје. Таквим начином, осим краткотрајне сатисфакције, никако нећемо изградити себе. Дакле, туђа радња је добра по нас само уколико ћемо по узору на то учинити нешто за себе, али што је нама својствено. Размишљањем о томе како наш пријатељ или познаник има свој посао, разна познанства, стабилну везу и још што шта, а ми седимо тамо где смо и пре пет година, једино успевамо да постанемо несрећни и да се још више удаљимо од себе. Треба имати планове и жеље за себе, али не онакве како актуелно живе други. Жеље треба да градимо у складу са својом личношћу, а не тако што неко кога познајемо живи добро па се у нама јаве зазубице. Дакле, нека свако гледа у свој тањир.

Покушајте да увидите шта је ваше ја. Да бисте у томе успели, мораћете да направите разлику између вашег ја и не-ја. Као што сте свесни да спољашњи свет није исто што и ви, тако је потребно да будете свесни да туђ начин живота, колико год добро звучао и вашем оку се допадао, је нешто вама спољашње, нешто што нисте ви. Заправо, без те разлике, нећете ни напредовати од оног стања које оцењујете као лоше, јер не можете да покренете особу ка којој нисте окренути. Да би вам се догодило оно што прижељкујете, морате се окренути ка себи да бисте могли себе да погурате. Окренућете се онда када себи кажете ко сте и шта желите, без да вам се мисли каче на постигнућа неког другог. Дакле, нема поређења, постојите ви и ваше ја, које у овом случају постаје тај објекат на који гледате.

Ту границу је понекад тешко јасно одредити, али знајте да она постоји. Чињеница јесте да смо у друштвеном стању и да другачије тешко да бисмо могли, али и ту постоји наше ја. Немојмо дати скупу да прогута свој елемент, јер ако тако настави да ради, и сам ће нестати.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti