“Ja radim, ti sediš kod kuće”

Autor: Milica Jovčić

FOTO: Wordpress

Naravno, originalna izjava iz naslova bila je: “Ja radim, ti sediš kući”, ali nećemo da budemo nepismeni, zar ne?
Tina je citirala Vladine reči dok smo tog jesenjeg dana mirno ispijale kaficu u gradu. Sad će neko reći: “Eto! Ko o čemu – žene o muškarcima!” Verujte, ovu temu smo pokrenule možda tek u trećoj četvrtini celokupnog razgovora koji se nikako nije ticao depilacije, frizure, nakita, ogovaranja, jer, zamislite – žene (iako se o tome gotovo ne govori u medijima) raspravljaju o idejama, politici, društvu, tržištu i sl.
Zanima vas šta se posle desilo sa Tinom i Vladom? Ništa posebno, Tina je te večeri izašla uprkos izrečenoj zabrani, a veza je ubrzo zatim (ili verovatnije mnogo pre toga, postepeno, kako to inače biva) propala. Tina je trenutno sama i volela bi da nađe osobu sa kojom će imati dobru komunikaciju. Do tada, ona će nastaviti da radi u laboratoriji i normalno se druži sa svojim prijateljima.

Bitno je zapaziti:
Devojka je zaposlena, od svoje 18-te godine, uzgred rečeno. Dakle, ona je samostalna i odgovorna; neće joj se desiti da tuđ, teško stečen novac spiska na sopstvene hirove.

Rano je izašla iz stanja udobnosti. Osoba napušta stanje udobnosti onda kad stekne slobodu. Sloboda podrazumeva, ponoviću, samostalnost i odgovornost i nešto je što dete – nema. Dok smo deca, mi smo ušuškani i zaštićeni, ali takođe okruženi jasnim pravilima šta se sme, a šta ne sme, da bismo i mi i ljudi oko nas ostali nepovređeni. Pa onda, kada je neko odrastao, čemu zabrane?

Zašto bi Tina, Marija, Petra, Sanja šetale od zida do prozora, od vrata do zida, ako su odrasle i imaju obe noge? Uvek se setim Nore, junakinje Ibzenove “ Lutkine kuće”, koja je rekla: “Prešla sam iz očevih ruku u tvoje”. Ona nikad nije izvojevala svoju priliku za odrastanje, ostala je večito dete!

Strašno je biti svima na usluzi, a nikad ne biti svoj, okružen decom, a i sam u istoj poziciji. Onaj ko jednom bude u senci, nikada iz senke ne izađe. Setite se samo omiljenih saveta naših baka. Ove reči su izgovarale kad god je teško u životu i kad se sa nečim ne možemo pomiriti: “Ćuti” i “Trpi”. Nemojte ćutati, i ne dajte da vas ućutkuju! Koliko ima književnica, naučnica, političarki, sportistkinja? Sad još i kvarim srpski jezik, ali o jeziku ćemo neki drugi put.

Pročitajte sledeću rečenicu našeg Nobelovca: “Zorka, koja je ćutala celo veče, ćuti jednako kako samo žene umeju da ćute kad u sebi raspliću svoju ljubavnu brigu koja je za njih važnija i preča od svega u životu”. Problem ćutanja ovde nije vezan za onaj tip ćutanja o kome je iznad bilo reči, jer ćutati može svako koga more brige. No, sa drugim delom rečenice nešto nije u redu. Ispada da žene brinu jedino o ljubavi i da su sve ženske misli usmerene na vezu i ljubav. Andrića uvek rado čitam, kao što se treba stalno vraćati klasicima. Ali ova rečenica mi je bola oči. Roman ,,Na Drini ćuprija” je davno napisan, međutim, ako se stav iz drugog dela rečenice zadržao i u 21. veku, definitivno imamo problem u društvu! Možda zbog toga još uvek postoje mnogi časopisi sa savetima o tome kako "uloviti" ili "upecati" muškarca? I ko to čita, pod uslovom da nema 15 godina?!

Dodatno promišljanje zahteva i čuvena Stingova "ljubavna" pesma ,,Every breath you take”:

“Every breath you take
Every move you make
Every bond you break
Every step you take
I’ll be watching you.”

Kako bi iko ko je makar malo razmišljao o stihovima pesme, slušao je često u slobodno vreme ili čak naručio za svoju svadbu, mogao da pomisli da je u pitanju klasična ljubavna pesma? Po Stingovom tumačenju, ona govori o kontroli, ljubomori, sadizmu, rečju – patološkoj strani ljubavi:

“Oh, can’t you see
You belong to me?”

Uz to, Sting je svinger, pored toga što je otac šestoro dece. Pa, ako je on posesivan i ljubomoran, onda su svi, zaista!

U principu, poruka je jednostavna. Nasilje kreće mnogo pre psovki i fizičkog obračuna, a ljubav se kazuje na najrazličitije načine, dok samo prava ljubav podrazumeva slobodu.

Obratite pažnju na to kako vam se ljudi obraćaju. Slušajte reči, tumačite gestikulaciju. Onaj mali trzaj u stomaku je obično i glas istine. Čitajte, tumačite, istražujte. Da biste svet oko sebe i ljude u njemu pravilno razumele, morate biti obrazovane. Da biste bile obrazovane i na vodećim društvenim pozicijama, morate se mnogo truditi.

Nikada ne zapostavljajte sebe. Nikada. Ma šta se govorilo, društvo se neće promeniti zbog pojedinca, neće ga spasiti. Pojedinac će se udružiti sa grupom pojedinaca, i zajedno će menjati društvo.

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Imate više od 15 godina? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti