Autor: Milica Mitrović
FOTO: Indulgy
Još ne uspevam da shvatim gomilanje predmeta koje smo dobili i ne dopadaju nam se, a ne znamo šta ćemo sa njima.
Pa ih ostavimo da stoje u ćošku i da nam skupljaju prašinu (kao da i bez njih nema dovoljno toga što treba obrisati).
Ili ne daj Bože, onih koje smo sami jednom izabrali, shvatili da nam to baš i nije bilo najbistrije, ali ipah ih čuvamo za ono: “ko zna kada može da zatreba”.
Jednostavno, predmeti koji me okružuju tu su jer baš njih želim.
A želim ih zato što: ih volim, potrebni su mi ili zato što su mi estetski privlačni i želim ih da mi oplemene život.
Ili su to pak, dragi pokloni i uspomene.
Cveće koje je uvelo, majice koje su male, kutije koje su stare, piksle koje ne koristim...
Prosto, nije im mesto u mojoj blizini.
Ali,sve ima svoje mesto.
Cveću je vek trajanja završen, majice su poklonjene pa su sada nekome drugom dobre...
I tako, s vremena na vreme kada sređujem, javi se potreba da nešto bacim, poklonim i oslobodim prostor za neke nove predmete.
Možda, samo da ga oslobodim da ostane prazan.
Isto, imam potrebu i da predmetima smislim neku novu funkciju i promenim im mesto.
Ne, nije to (uvek) iz hira i nije tumbanje svega što mi padne pod ruku, već, svega što smatram bespotrebnim i nekako je tu ni zbog čega posebnog i samo „reda radi“.
Ili je previše dugo na jednom mestu pa ga samo treba pomeriti malo dalje ili bliže da opet uvidim koliko me raduje.
FOTO: Plushu
Ti moji predmeti mogu da se svrstaju u nekoliko kategorija:
Tako, ima onih koje će mi uvek biti dragi i koji nemaju rok trajanja.
Te predmete ću sa ljubavlju gledati, brižljivo održavati, plakati i brinuti kada se slome, onda ih lepiti i uvek nalaziti načine da budu uz mene.
Tu su oni koji su ok, ali koje ću „proslediti dalje“ jer više ne pašemo tako dobro jedno drugom, jer oni uz mene i ja uz njih nemamo onaj sjaj kakav treba i nekako smo jedno drugom „mali“ ili „veliki“ i nekom drugom ćemo bolje stajati.
Ima i onih koje je vreme, upotreba, nezgoda, sama ja ili neko drugi pokvario.
I nema im popravke, jednostavno...nema.
I to je pomalo tužno.
I pomalo teško ali je rastanak neminovan.
Odlaze u zaborav.
Ima onih kojima samo treba promeniti funkciju, ili mesto, istaknuti, skloniti...
Ponekad, među tim predmetima bude onih za koje se pokajem što sam ih poklonila, bacila ili što sam ih uopšte i imala, ali reč je samo o predmetima, ili nije?
Ako pogledam šire, smatram da su promene neophodne, da je nekim događajima, razmišljanjima i željama vek trajanja prošao, nekim prijateljima i ljubavima, isto.
Nekim osećanjima je vreme da promene vlasnika, a odnosima da pređu na sledeći nivo.
A kako vi sređujete svoje živote, mislim stanove?
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
