Ја то тако

Autor: Milica Mitrović

ФОТО: Indulgy

Још не успевам да схватим гомилање предмета које смо добили и не допадају нам се, а не знамо шта ћемо са њима.
Па их оставимо да стоје у ћошку и да нам скупљају прашину (као да и без њих нема довољно тога што треба обрисати).
Или не дај Боже, оних које смо сами једном изабрали, схватили да нам то баш и није било најбистрије, али ипах их чувамо за оно: “ко зна када може да затреба”.

Једноставно, предмети који ме окружују ту су јер баш њих желим.
А желим их зато што: их волим, потребни су ми или зато што су ми естетски привлачни и желим их да ми оплемене живот.
Или су то пак, драги поклони и успомене.

Цвеће које је увело, мајице које су мале, кутије које су старе, пиксле које не користим...
Просто, није им место у мојој близини.

Али,све има своје место.
Цвећу је век трајања завршен, мајице су поклоњене па су сада некоме другом добре...

И тако, с времена на време када сређујем, јави се потреба да нешто бацим, поклоним и ослободим простор за неке нове предмете.
Можда, само да га ослободим да остане празан.

Исто, имам потребу и да предметима смислим неку нову функцију и променим им место.

Не, није то (увек) из хира и није тумбање свега што ми падне под руку, већ, свега што сматрам беспотребним и некако је ту ни због чега посебног и само „реда ради“.
Или је превише дуго на једном месту па га само треба померити мало даље или ближе да опет увидим колико ме радује.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/л63xд62фл/стинице.јпг" />
ФОТО: Plushu

Ти моји предмети могу да се сврстају у неколико категорија:

Тако, има оних које ће ми увек бити драги и који немају рок трајања.
Те предмете ћу са љубављу гледати, брижљиво одржавати, плакати и бринути када се сломе, онда их лепити и увек налазити начине да буду уз мене.

Ту су они који су ок, али које ћу „проследити даље“ јер више не пашемо тако добро једно другом, јер они уз мене и ја уз њих немамо онај сјај какав треба и некако смо једно другом „мали“ или „велики“ и неком другом ћемо боље стајати.

Има и оних које је време, употреба, незгода, сама ја или неко други покварио.
И нема им поправке, једноставно...нема.
И то је помало тужно.
И помало тешко али је растанак неминован.
Одлазе у заборав.

Има оних којима само треба променити функцију, или место, истакнути, склонити...

Понекад, међу тим предметима буде оних за које се покајем што сам их поклонила, бацила или што сам их уопште и имала, али реч је само о предметима, или није?

Ако погледам шире, сматрам да су промене неопходне, да је неким догађајима, размишљањима и жељама век трајања прошао, неким пријатељима и љубавима, исто.
Неким осећањима је време да промене власника, а односима да пређу на следећи ниво.

А како ви сређујете своје животе, мислим станове?

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti