Септембар (самоуверено): „Људи, стигао сам!“ Људи (безвољно): „Да, да...знамо.“

Autor: Звончица
ФОТО: National geographic, Sigita Sica
Онај ни тамо, ни овамо месец у години; онај 20. у месецу; она недеља у седмици; оних око 19х у току дана; она сива међу бојама; онај мргуд међу карактерима; онај најављени небашпожељан гост је ту. Невероватну моћ, да нас ухвати неспремне на његов ритам, има тај Септембар.
Гледамо се...меркамо ми њега, мерка он нас. Јесмо ли на почетку или на крају? Кажи ми, кажи, како да те зовем? Кажи ми, какво име да ти дам, Септембре?
Не љути се, Септембре. Знаш и сам да нам у статусу везе, одувек, стоји оно: it’s complicated. Дођеш тако изненада и прекинеш забаву, као један од оних одраслих, који се појави баш када се деца заиграју, прекорним погледом растераш банду, и захтеваш да се уозбиљимо, вратимо у реалан свет. Прва асоцијација на септембар: школа. Уџбеници, књиге, свеске, прибор, учење, одећа, џепарац, трошкови, рано устајање, рутина, нови-стари људи, учитељи, наставници, професори, контролни задаци, оцене, колоквијуми, испити, рокови – нови несигуран почетак.
Асоцијација бр. 2: посао. Пуно радно време, колотечина, рад, рад, рад; они који раде са људима, жале се на људе; они који раде са бројкама, жале се на бројке... све у свему, сви се нешто жале; сви покушавају да пронађу, у себи, оног вредног и доследног послу радника остављеног негде у јуну месецу. Не можеш нас, Септембре, извући из лета и убацити у јесен, а да се ми мало не бунимо! Не можеш очекивати да по кратком поступку заборавимо претходне сањиве месеце и догађаје, и да ускочимо раздрагано у serious mode, као у нове ципеле, и још, да амбициозно прионемо на посао, као да до јуче нисмо, за пет оброка дневно, на менију имали само осећај слободе - нови несигуран почетак. Разуми, треба нам бар месец дана адаптације на тебе. Извини, Септембре, што смо успавани и троми. Та колективна летаргија је само жал за безбрижношћу обојеним данима лета.
И поврх свега, јесен - асоцијација бр. 3. Ко још воли јесен? Ко још воли јесење wanna be winter моменте? Па оне несигурне временске прогнозе, па неколико слојева одеће, а увек погрешиш - или ти је претопло или се смрзаваш, не можеш разумети ово годишње доба, оно тера по свом. А киша... понекад данима, само киша! И колико год ми уживали у њеној смирујућој музици и капљицама на образу, неминовно осетимо налете туге и меланхолије. Сетно, неко, годишње доба, а почиње септембром.
Пишем овај текст (субјективнидоживљајнепопуларногСептембра). Застанем. Подигнем главу. Погледам кроз прозор...Сунце. Осмех. Изненадни обрт. Наставим.
А онда опет, шта има лепше од новог почетка, нових изазова и непредвидивости дана који следе; од завртања рукава и почињања (или настављања) сопственим рукама, пажљивог обликовања непроцењиве скулптуре зване живот.
А можда нас Септембар изненади са једном осмехомамљујућом дугом...или више њих! Зато, у међувремену, па чак и у септембру:
Always look on the bright side of life...tu du, tudutudutudu.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE