Jedan kratki/slatki Septembar, moliću!

Autor: Zvončica

FOTO: National geographic, Sigita Sica

Onaj ni tamo, ni ovamo mesec u godini; onaj 20. u mesecu; ona nedelja u sedmici; onih oko 19h u toku dana; ona siva među bojama; onaj mrgud među karakterima; onaj najavljeni nebašpoželjan gost je tu. Neverovatnu moć, da nas uhvati nespremne na njegov ritam, ima taj Septembar.

Gledamo se...merkamo mi njega, merka on nas. Jesmo li na početku ili na kraju? Kaži mi, kaži, kako da te zovem? Kaži mi, kakvo ime da ti dam, Septembre?
Ne ljuti se, Septembre. Znaš i sam da nam u statusu veze, oduvek, stoji ono: it’s complicated. Dođeš tako iznenada i prekineš zabavu, kao jedan od onih odraslih, koji se pojavi baš kada se deca zaigraju, prekornim pogledom rasteraš bandu, i zahtevaš da se uozbiljimo, vratimo u realan svet. Prva asocijacija na septembar: škola. Udžbenici, knjige, sveske, pribor, učenje, odeća, džeparac, troškovi, rano ustajanje, rutina, novi-stari ljudi, učitelji, nastavnici, profesori, kontrolni zadaci, ocene, kolokvijumi, ispiti, rokovi – novi nesiguran početak.

Asocijacija br. 2: posao. Puno radno vreme, kolotečina, rad, rad, rad; oni koji rade sa ljudima, žale se na ljude; oni koji rade sa brojkama, žale se na brojke... sve u svemu, svi se nešto žale; svi pokušavaju da pronađu, u sebi, onog vrednog i doslednog poslu radnika ostavljenog negde u junu mesecu. Ne možeš nas, Septembre, izvući iz leta i ubaciti u jesen, a da se mi malo ne bunimo! Ne možeš očekivati da po kratkom postupku zaboravimo prethodne sanjive mesece i događaje, i da uskočimo razdragano u serious mode, kao u nove cipele, i još, da ambiciozno prionemo na posao, kao da do juče nismo, za pet obroka dnevno, na meniju imali samo osećaj slobode - novi nesiguran početak. Razumi, treba nam bar mesec dana adaptacije na tebe. Izvini, Septembre, što smo uspavani i tromi. Ta kolektivna letargija je samo žal za bezbrižnošću obojenim danima leta.

I povrh svega, jesen - asocijacija br. 3. Ko još voli jesen? Ko još voli jesenje wanna be winter momente? Pa one nesigurne vremenske prognoze, pa nekoliko slojeva odeće, a uvek pogrešiš - ili ti je pretoplo ili se smrzavaš, ne možeš razumeti ovo godišnje doba, ono tera po svom. A kiša... ponekad danima, samo kiša! I koliko god mi uživali u njenoj smirujućoj muzici i kapljicama na obrazu, neminovno osetimo nalete tuge i melanholije. Setno, neko, godišnje doba, a počinje septembrom.

Pišem ovaj tekst (subjektivnidoživljajnepopularnogSeptembra). Zastanem. Podignem glavu. Pogledam kroz prozor...Sunce. Osmeh. Iznenadni obrt. Nastavim.

A onda opet, šta ima lepše od novog početka, novih izazova i nepredvidivosti dana koji slede; od zavrtanja rukava i počinjanja (ili nastavljanja) sopstvenim rukama, pažljivog oblikovanja neprocenjive skulpture zvane život.

A možda nas Septembar iznenadi sa jednom osmehomamljujućom dugom...ili više njih! Zato, u međuvremenu, pa čak i u septembru:
Always look on the bright side of life...tu du, tudutudutudu.

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti