Tweet

Површна анализа статистичких података говори следеће: број студената у Србији, из године у годину, расте!

Одлично! Али...

Према речима Слободана Цвејића, са Универзитета у Београду, проблем је у следећем - док укупан број студената расте, пропорција оних који долазе из нижих друштвених слојева или других рањивих група опада. У циљу постизања што веће једнакости, у оквиру система високог образовања, покренут је пројекат назива „Једнак приступ за све: Оснаживање социјалне димензије у циљу јачања европског простора високог образовања“.

Грубо речено, циљ овог пројекта, који би требало да буде окончан 2014. године је да структура студентске популације у најмању руку осликава структуру основне популације Србије у тој генерацији.

Зарад јаснијег схватања тренутне проблематике која се односи на структуру студентске популације, наводимо изјаву Ненада Поповића, са Универзитета у Нишу, који каже следеће: ”Ако хоћете да студирате у Београду, довољно је да живите у Београду и имате два пута веће шансе него неко ко је нпр. из Прешева. Ако Ваши родитељи имају високо образовање, Ваше шансе да будете студент су пет пута веће него деца чији су родитељи неквалификовани. Ако спадате у категорију сиромашних факултет је једна нереална, готово неостварива амбиција”.

Један од циљева пројекта је и успостављаје служби које ће послужити као елементи подршке и мотивисања актуелних и будућих студената, као и прихватање иницијативе да се на факултете уписују припадници ромске популације и особе са хендикепом, који не испуњавају формалне услове.

Општа оцена је да треба променити систем финансирања на факултетима како новац не би био ограничавајући фактор при одлуци који факултет уписати, јер годишње школарине на факултетима у Србији износе од 30.000 до 250.000 динара.

Можда цео пројекат даје одговор на питање и недомицу која прати будуће генерације струдената - Да ли образовање постаје луксуз?

Закључите сами.


Tweet
Коментари

ВЕСТИ