Jelena Landup: Najteže je deliti pravdu

Razlikovati se u svetu u kojem su, skoro u svakoj životnoj sferi, osnovna kategorijalna obeležja uspeha i prihvaćenosti - stereotipi i uklapanje u bezličnu masu koja nema svoje jasno definisano JA, pravi je uspeh. U zemlji u kojoj su „sportovi sa loptom” unapred etiketirani kao najprihvatljiviji, najperspektivniji i najisplativiji, oni drugi poput rvanja, stonog tenisa ili planinarenja, teže dolaze do izražaja i ne preokupiraju pažnju javnosti. U grupu takvih sportova spade i karate. Međutim na svu sreću, na ovom svetu i dalje postoje ljudi i deca, koji se zanimaju i za ono “drugačije”, a ne samo za najmiliji nam fudbal. O tome kako je počela da se bavi ovim sportom, koje joj je najdraže priznanje, zašto je čak i jakim i uspešnim ženama teško da se bore u svetu u kojem vladaju muška pravila, te kako se priprema za sledeće Svetsko prvenstvo koje će se u oktobru održati u Novom Sadu, za Vesti iz kraja ispričala je Jelena Landup, devojka koja već dve godine nastupa za žensku karate reprezentaciju Srbije, ali je i nosilac mnogih drugih priznanja i trofeja.

Prva pomisao kada neko spomene karate?

Kao mala, bila sam veoma ratoborno dete i nisam znala na koji način da usmerim svu svoju energiju. U školi sam videla plakat za upis novih članova u karate klub Slavija iz Bača i tako je sve počelo. Kada neko sada spomene karate, prva pomisao je definitivno trening i osećaj ispunjenosti. Za to vreme, koje provodim na treningu, za mene jednostavno ne postoji ništa drugo, usredsređena sam na ono što treba, i mislim da je to jedini pravi put kojim se stiže do vrhunskih rezultata.

Šta su prednosti žena u sportu, koji je svojim velikim delom okarakterisan kao grub i rezervisan za pripadnike snažnijeg pola?

Živimo u svetu u kome se mnogi bore za ravnopravnost među polovima. Svakog dana imamo priliku da slušamo, čitamo i upoznajemo se sa raznim pokretima feministkinja koje se bore za jednaka prava. Ako smo jednaki u svemu, smatram da ni u sportu ne bi trebalo da bude izuzetaka. Nema tu neke posebne prednosti ako ste žensko, pošto se, kao i u svakoj drugoj sportskoj discipline, žene bore protiv žena, a muškarci protiv muškaraca. Međutim, kada bi svaka žena bila sposobna, da se na ulici sama odbrani, mislim da bi to bila jedna od njenih najvećih prednosti. Karate je samo korak ka tome.

Kakav je položaj karate reprezentacije u odnosu na recimo, košarkašku ili fudbalsku, i koliko različite sportske asocijacije i resorna ministarstva, podržavaju i prepoznaju značaj ovog sporta u Srbiji?

Najiskrenije, položaj karate reprezentacije u našoj državi, mnogo je niži u odnosu na sportove koje ste spomenuli. To je nažalost već godinama unazad tako, jer su ljudi zaluđeni, sportovima koji donose velike profite, ali svakako da postoje i pojedinci i institucije koje pomažu razvoj ovog sporta i u našoj zemlji.

Nastupate i za reprezentaciju. Kakva su vam iskustva u vezi sa tim?

Da, u reprezentaciji sam već dve godine. Nastupati za reprezenataciju je mnogo veći izazov nego takmičiti se za matični klub. Jako je veliki uspeh, i pre svega čast, kada kao reprezentativac doneseš pobedu svojoj zemlji. Takođe mi je zanimljivo kada se borim protiv sasvim nepoznate protivnice, o kojoj ne znam apsolutno ništa, tada je adrenalin veći i moram da pratim svaki njen korak i pokret, dok na takmičenjima koja nisu međunarodnog karaktera, veoma dobro poznajem svoje protivnice.

S obzirom da ste prošle godine učestvovali na Svetskom prvenstvu u Italiji, možete li uporediti položaj karatea u drugim zemljama u odnosu na našu?

Čini mi se da karate nije toliko popularan, ali daleko od toga da je zapostavljen. Ne znam tačno, kakva je situacija u drugim državama i zemljama u region, ali kod nas postoji nekoliko unija, koje teže ujedinjenju i popularizaciji karatea, kako na svetskom nivou, tako i kod nas.

Nedavno ste dobili i nacionalnu licencu za sudiju u 2013.godini. Šta je teže, boriti se ili “deliti pravdu”?

Teško je to pitanje, nije uvek zahvalno ni na jednoj, ni na drugoj strani. Ipak kao sudija, tokom celog takmičenja moraš da budeš prisutan i pratiš ono što se dešava u tatamiju na kome sudiš. Svaki pokret takmičara mora da se prati i u skladu sa tim donese ispravna odluka, a to nije uvek lako. Kao takmičar nemam tih briga. Odradim svoju borbu najbolje što mogu, i tako ispunim ono što se od mene očekuje.

Dav puta uzastopno, ste proglašeni za najbolju mladu juniorku i seniorku u opštini Bač. Osim pohvalnica i pehara, šta su vam ta priznanja još donela?

Svakako ono najvrednije, a to su poznanstva sa kvalitetnim ljudima. Oni me sreću i pozdravljaju na ulici, neopisiv je to osećaj. Moje prezime jeste retko i neobično, ali je izgleda, bar u mojoj opštini, postalo poznato, zajedno sa uspesima koje sam postigla za ovih 11 godina treniranja i napornog rada, da bih dospela ovde gde sam sada.

Najdraža medalja?

Imam oko 80 medalja i 8 pehara. Neke sam osvojila na takmičenjima, a neke kao sportista godine. Najdraža medalja mi je zlato iz Subotice, sa internacionalnog Enpi kupa, koju sam osvojila u borbama, kao mlađa seniorka, u apsolutnoj kategoriji.
Ciljevi i planovi u skorije vreme?
U oktobru, tekuće godine, naša reprezentacija će biti domaćin, Svetskog prvenstva u karateu, koje će se održati u Novom Sadu. Naporno se pripremam za to takmičenje, jer je ono po mom mišljenju nekako najvažnije do sada. Kada bih na domaćem terenu uzela medalju, bila bi to kruna dugogodišnjeg truda i rada i ostvarenje jednog velikog sna.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti