Јелена Ландуп: Најтеже је делити правду

Разликовати се у свету у којем су, скоро у свакој животној сфери, основна категоријална обележја успеха и прихваћености - стереотипи и уклапање у безличну масу која нема своје јасно дефинисано ЈА, прави је успех. У земљи у којој су „спортови са лоптом” унапред етикетирани као најприхватљивији, најперспективнији и најисплативији, они други попут рвања, стоног тениса или планинарења, теже долазе до изражаја и не преокупирају пажњу јавности. У групу таквих спортова спаде и карате. Међутим на сву срећу, на овом свету и даље постоје људи и деца, који се занимају и за оно “другачије”, а не само за најмилији нам фудбал. О томе како је почела да се бави овим спортом, које јој је најдраже признање, зашто је чак и јаким и успешним женама тешко да се боре у свету у којем владају мушка правила, те како се припрема за следеће Светско првенство које ће се у октобру одржати у Новом Саду, за Вести из краја испричала је Јелена Ландуп, девојка која већ две године наступа за женску карате репрезентацију Србије, али је и носилац многих других признања и трофеја.

Прва помисао када неко спомене карате?

Као мала, била сам веома ратоборно дете и нисам знала на који начин да усмерим сву своју енергију. У школи сам видела плакат за упис нових чланова у карате клуб Славија из Бача и тако је све почело. Када неко сада спомене карате, прва помисао је дефинитивно тренинг и осећај испуњености. За то време, које проводим на тренингу, за мене једноставно не постоји ништа друго, усредсређена сам на оно што треба, и мислим да је то једини прави пут којим се стиже до врхунских резултата.

Шта су предности жена у спорту, који је својим великим делом окарактерисан као груб и резервисан за припаднике снажнијег пола?

Живимо у свету у коме се многи боре за равноправност међу половима. Сваког дана имамо прилику да слушамо, читамо и упознајемо се са разним покретима феминисткиња које се боре за једнака права. Ако смо једнаки у свему, сматрам да ни у спорту не би требало да буде изузетака. Нема ту неке посебне предности ако сте женско, пошто се, као и у свакој другој спортској дисциплине, жене боре против жена, а мушкарци против мушкараца. Међутим, када би свака жена била способна, да се на улици сама одбрани, мислим да би то била једна од њених највећих предности. Карате је само корак ка томе.

Какав је положај карате репрезентације у односу на рецимо, кошаркашку или фудбалску, и колико различите спортске асоцијације и ресорна министарства, подржавају и препознају значај овог спорта у Србији?

Најискреније, положај карате репрезентације у нашој држави, много је нижи у односу на спортове које сте споменули. То је нажалост већ годинама уназад тако, јер су људи залуђени, спортовима који доносе велике профите, али свакако да постоје и појединци и институције које помажу развој овог спорта и у нашој земљи.

Наступате и за репрезентацију. Каква су вам искуства у вези са тим?

Да, у репрезентацији сам већ две године. Наступати за репрезенатацију је много већи изазов него такмичити се за матични клуб. Јако је велики успех, и пре свега част, када као репрезентативац донесеш победу својој земљи. Такође ми је занимљиво када се борим против сасвим непознате противнице, о којој не знам апсолутно ништа, тада је адреналин већи и морам да пратим сваки њен корак и покрет, док на такмичењима која нису међународног карактера, веома добро познајем своје противнице.

С обзиром да сте прошле године учествовали на Светском првенству у Италији, можете ли упоредити положај каратеа у другим земљама у односу на нашу?

Чини ми се да карате није толико популаран, али далеко од тога да је запостављен. Не знам тачно, каква је ситуација у другим државама и земљама у регион, али код нас постоји неколико унија, које теже уједињењу и популаризацији каратеа, како на светском нивоу, тако и код нас.

Недавно сте добили и националну лиценцу за судију у 2013.години. Шта је теже, борити се или “делити правду”?

Тешко је то питање, није увек захвално ни на једној, ни на другој страни. Ипак као судија, током целог такмичења мораш да будеш присутан и пратиш оно што се дешава у татамију на коме судиш. Сваки покрет такмичара мора да се прати и у складу са тим донесе исправна одлука, а то није увек лако. Као такмичар немам тих брига. Одрадим своју борбу најбоље што могу, и тако испуним оно што се од мене очекује.

Дав пута узастопно, сте проглашени за најбољу младу јуниорку и сениорку у општини Бач. Осим похвалница и пехара, шта су вам та признања још донела?

Свакако оно највредније, а то су познанства са квалитетним људима. Они ме срећу и поздрављају на улици, неописив је то осећај. Моје презиме јесте ретко и необично, али је изгледа, бар у мојој општини, постало познато, заједно са успесима које сам постигла за ових 11 година тренирања и напорног рада, да бих доспела овде где сам сада.

Најдража медаља?

Имам око 80 медаља и 8 пехара. Неке сам освојила на такмичењима, а неке као спортиста године. Најдража медаља ми је злато из Суботице, са интернационалног Енпи купа, коју сам освојила у борбама, као млађа сениорка, у апсолутној категорији.
Циљеви и планови у скорије време?
У октобру, текуће године, наша репрезентација ће бити домаћин, Светског првенства у каратеу, које ће се одржати у Новом Саду. Напорно се припремам за то такмичење, јер је оно по мом мишљењу некако најважније до сада. Када бих на домаћем терену узела медаљу, била би то круна дугогодишњег труда и рада и остварење једног великог сна.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti