Јелена Менковић: Поезија се још увек пише!

Autor: Душан Милетић

Јелена Менковић се у свом крају истакла као врсна песникиња. Рођена у Јагодини, одмалена је показивала афинитете према писању, тако да се врло брзо могло наслутити да ће ићи у том смеру. До сада је написала 47 песама, а како каже – биће их још! Таленат и труд даровите 18-годишњакиње препознао је и жири на овогодишњем литерарном такмичењу Јара Лабуд, где је са песмом Врата душе освојила прво место.

Поред писања песама, Јелена се показала и као одличан цртач стрипова. На прошлогодишњем такмичењу у цртању стрипова је освојила прво место. Ипак, она се нада да ће ове године уписати Биолошки факултет у Београду. Свестрана је, сасвим је јасно.

Друштво каже да је упркос успесима остала срамежљива и ненаметљива. Таква је била и на почетку нашег разговора. Међутим, врло брзо се опустила и видно расположена разговарала је са мном о својим литерарним почецима, инспирацији и признањима.

Колико дуго се бавиш писањем песама?

Писањем песама се бавим од првог разреда основне школе. Не могу да кажем да је то мој први додир са поезијом, јер сам релативно рано научила да читам, али тек у том периоду сам схватила да могу и ја сама нешто да створим.

Какве врсте песама пишеш?

Углавном пишем мисаоне песме. Када сам инспирисана, понекад пишем и љубавне песме. Поезију стварам или када сам превише тужна или превише срећна. Сматрам да са равнодушним осећањима не можемо да стварамо поезију. Како сам се ја развијала као личност и како сам схватала околину и свет око себе, тако се и тематика мојих песама мењала.

Која твоја песма ти је омиљена?

До сада сам написала 47 песама и могу да кажем да још увек нисам размишљала о томе. То је јако тешко питање. Ипак, када мало боље размислим, можда је то песма са којом сам освојила прву награду на литерарном такмичењу ове године -Врата душе. Уф… ту је и песма Парадокс... рекох – тешко питање.

Који песници те инспиришу за стварање песама?

Волим српске романтичаре. Волим и француске песнике, омиљени ми је Шарл Бодлер, а издвојила бих и Жака Превера. Ипак, најинспиративнији ми је Бранко Миљковић, он ми је омиљени песник. У његовим песмама видим нека своја схватања о животу, људима и свету око себе. То је дивна мисаона поезија. Помало је филозофска и то ми се свиђа. Волим када ме кроз читање прожме осећање неке чудне среће, а понекад и сете.

Јеси ли размишљала о објављивању сопствене збирке песама?

Нисам, јер углавном пишем за своју душу. Поезија је за сад само хоби у ком доста уживам, тако да ми то није у плану.

Где проналазиш инспирацију за писање?

У нашој драгој земљи Србији инспирацију можете наћи свуда, како за неке оптимистичне песме, тако и за песме супротног осећања. Живимо у подручју које има инспирације на претек. Инспиришу ме и неки лепи гестови, љубав,… Инспирише ме живот! Када дође инспирација за писање, она не да мира док се не забележи. Када осећања пренесете на папир, осетите неко олакшање, као да вам је пао терет са срца. Ипак, не волим да баш јасно показујем своја осећања кроз песме које пишем. Трудим се да их сакријем, како то не би било толико упечатљиво.

Да ли си ишла на нека такмичења?

Већ четврту годину за редом идем на литерарно такмичење Јара Лабуд које се одржава у јагодинској библиотеци Радисав Никчевић. Прошле године сам освојила друго место на том такмичењу, а ове године сам освојила прво место. Награду заиста нисам очекивала, али свакако прија, поготово ако ниси довољно веровао у себе, па је самим тим и слађа. (смех) Награда може да те потврди као ствараоца, али не видим је као мотивацију за писање. Она лежи у нама. И да је нисам освојила, наставила бих да пишем.

Поред писања поезије, ти се бавиш и цртањем стрипова, што је редак хоби. Како си ушла у свет стрипова?

Стрипове читам још од малих ногу, а љубав према њима ми је пренео отац. Пошто волим да читам стрипове, пробала сам да направим и нешто своје. Стрипове цртам од прве године средње школе. Цртам на сваку тему која ми је инспиративна у датом тренутку. Прошле године сам освојила прво место на такмичењу за цртаче стрипова, одржаном у Завичајном музеју у Јагодини. То ме је подстакло да своје слободно време испуњавам овим хобијем. Жао ми је што због обавеза око пријемног испита и школе немам више времена за цртање.

Шта планираш после гимназије коју завршаваш?

Планирам да упишем молекуларну биологију и физиологију на Биолошком факултету у Београду. Пробаћу да упишем и Природно математички факултет у Крагујевцу, чисто да бих имала неку алтернативу. Волим биологију и мислим да је овај смер јако перспективан, бар изван наше земље. Уколико будем уписала и будем била успешна у томе, највише бих волела да се вратим у Србију.

“Врата душе”

Отвори ми врата, пусти ме да уђем!
Ти си моје светло које тражим дуго.
Ти си оно моје када је све туђе.
Само моје небо окружено дугом.

Отвори ми врата, само на тренутак.
Да ти видим лице, да ти видим очи.
И оно место, где је душе кутак...
где сакрио се месец из звездане ноћи.

Знам да си ту, у кући од стакла.
Зато и куцам на врата своје душе.
Одвојена зидом, скривена од пакла...
Ту, где чуваш да ме таласи не сруше.

Ти си моја нада, ти си свест моја.
И када корачам, осећам да ме пратиш.
Само са тобом ја знам да сам своја.
Не напушташ ме никад, да чекам да се вратиш.

Себи самима смо пријатељ прави!
Зато и желим да упознам тебе.
Човек у дубини осећа да слави
и да је срећан кад упозна самог себе.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti