Jelena Mitić, srednjoškolka iz Leskovca, učenica trećeg razreda ekonomske škole „Đuka Dinić“, bavi se pisanjem poezije i u tome je veoma uspešna o čemu govore njene mnogobrojne nagrade sa raznih takmičenja ( prvo mesto zauzela na Međunarodnom festivalu poezije i kratkih priča ‘Vojislav Despotov’ u Novom Sadu, ’Gordanu Brajović’ dobila kao trećeplasirani, u Nišu Povelju Branka Miljkovića na Međunarodnom književnom konkursu ’Između dva sveta’, i prvo mesto u Zagrebu za Najljepše neobjavljene stihove Tresnjevki, kao i prvu nagradu u Novom Sadu Međunarodnog festivala poezije i kratke price Pavle Popović). U slobodno vreme bavi se i modelingom i fotografijom, stalni je gost poetskih večeri koje se organizuju svakog meseca u Leskovcu i novinar je sajta „Provera Mikrofona“ kao i voditelj i urednik istoimene emisije na Radiu 016.
P: Kada i kako si počela sa pisanjem pesama?
O: Verujem da svakom ko se makar jednom usudi da piše prethodi dug period isčitavanja tuđih dela. Tako je I sa mnom. Nanovo sam intenzivno isčitavala celokupni opus stvaranja Miroslava Antića. U prvom srednje napisala sam svoju prvu ozbiljnu pesmu. Svom rođenom bratu, pesniku iz senke, koji takođe piše, pročitala sam pesmu za koju je on upitao čija je, nagađajući da je Antićeva. “Anđeo” je prva a ujedno I poslednja pesma u rimi koju sam stvorila. Pisala sam jedan kraći period jos u osnovnoj školi, ali samo na zadatu temu, što me je, naravno ograničavalo I tim učinilo poeziju kao ‘upakovanom’ zbog toga to doba ni ne uzimam za ozbiljno.
P: Odakle crpeš inspiraciju?
O: Ne crpem je, ona crpe mene. Uvek, i samo noću. Nesanica, milion misli I samo jedna ruka da ih ukroti I stavi na papir.
P: Šta poezija predstavlja za tebe?
O: Poezija je čovek koji je čuo svoj unutrašnji glas, poezija je još neukroćen dečiji duh, poezija je karanfil koji je jutros procvetao, poezija je sve što nije ‘raditi’ vec ‘osećati’, poezija je ona krhka nit koja povezuje kolevku i sanduk, poezija je sve ono sto se nalazi između redova.
P: Čemu poezija može da nauči čitaoce, a čemu je naučila tebe?
O: Naučila me je da može da bude način života. Čitaocima može da predstavlja određenu vrstu filtera od ove stvarnosti u kojoj živimo, mogućnost da sami stvore sopstveni svet onda kada nisu zadovoljni onim koji nas okružuje.
P: Da li ti je neka nagrada posebno draga?
O: Živ razgovor neretko zaobilazim, isčitavanje poezije na poetskim vecerima mi predstavlja novi vid zadovoljenja one sujete sa kojom se svi mi, priznavali to ili ne, svakog dana borimo, i u ovom hijerarhijskom nizu dobijanje nagrada za pisanu reč stavljam na sam vrh, jer upravo pisana rec meni daje najviše sigurnosti. Sve nagrade osvojene zahvaljujući toj pisanoj reči su mi drage, a jos su mi draže one nagrade koje jos uvek nisam osvojila.
P: Kako je okolina (porodica, prijatelji) prihvatila tvoj uspeh i da li su podržali tvoj talenat?
O: Najveća podrška dolazi od majke, brata, od majčinih roditelja, kao I od komšija, I naravno od prijatelja! A ona druga vrsta podrške... Prva nagrada je izuzetno prihvaćena, gostovala sam na lokalnim televizijama, a o mom uspehu su izveštavale pored školskih, lokalnih novina I Blic I Večernje Novosti. Skoro je moja pesma “Svet zaista nema pojma sta propuštam” prešla granice i osvojila prvo mesto u Zagrebu, I još jednom dokazala da postoji nešto univerzalno za sve nas a to je ta ista misao o životu koji se živi na poetican nacin, ali ta informacija nije otišla dalje od uskog kruga prijatelja I pesnika sa kojima sam bliska.
P: Da li su tvoje pesme popularne među tvojim vršnjacima?
O: Ako pod vršnjacima podrazumevamo drugove I drugarice iz odeljenja, onda da. Ne znam, do sada sam retko delila svoju poeziju, bilo na fejsbuku preko beleški, bilo po nekim sajtovima, ali se lagano oslobađam tog tereta kom još ni ne znam ime. Uglavnom svoje tekstove šaljem najboljim prijateljima preko poruke I onda dobijam povratne informacije da li napisano I vredi, odštampane pesme često isčitavam na poetskim večerima, gde nailaze na odličnu reakciju.
P: Da li misliš da se u tvom gradu posvećuje dovoljno pažnje mladima sa talentom?
O: Nedavno sam slušala Radeta Šerbedžiju, koji je izjavio da je teško naterati ljude da odu na poetsko veče, ako uz isčitavanje poezije njima nije ponuđen I neki drugi vid zabave. Potrebno je postojanje pravih osoba koji istinski vole pisanu rec, onih koji su zaljubljenici u poeziju. I srecna je okolnost da se takve osobe I pronađu međusobno. U Leskovcu je održano 7 večeri poezije zaredom, zahvaljujući Cani Radivojević iz LKC-a, Zoranu Jovanoviću, Srđanu Đorđeviću, I ljudima koji ne pišu ali su prisustvovali ovim događanijima koji su sadržali i humanitarne note, što je veliki pomak u razvijanju fetusa na šta se poezija danas svela. Hranljivih sastojaka je sve manje, čitaj –čitalaca/slušalaca.
P: Šta bi od savremene poezije preporučila našim čitaocima?
O:Pored gore navedenih, tu su Željko Krznarić, Novica Tadić, Goran Tadić, Pero Zubac, Matija Bećković, Charles Simić, Vislava Simborska, Warsan Shire. Uvek se ostavlja mesto i za princa srpske poezije, nišliju Branka Miljkovica. Tekstovi Nikole Vranjkovića, urbana poezija Damira Urbana, nezaobilazni Milan Mladenović, dela Kerbera. Ima mnogo poezije u stvaranju pojedinih repera, ali su to uglavnom MC-jevi čiji je glas tih ali prodoran, tu je Flip Flop, Boško, Delfagor, Dječaci, Grieves, Akua Naru i mnogi, mnogi drugi.
P: Gde možemo pročitati tvoje pesme?
O:Tu je sajt Intelektualnog otpada, kao i Provere Mikrofona, gde nema samo mojih i pesama mog brata, već i intervjua koje sam odradila, npr. sa svojim omiljenim hip hop sastavom. Arte Stih jedan je od najznačajnijih dostignuća koje imam za sobom, knjiga poezije priređena od strane gospodina Miodraga Jakšića gde je on uvrstio pored svoje, i poeziju Bore Đorđevica i Leontine, a među tim stranicama ima i mene. Knjiga sadrži radove pesnika iz 20 zemalja, a moze se naći u knjižarama Delfi.
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
