Јелена Митић, средњошколка из Лесковца, ученица трећег разреда економске школе „Đука Динић“, бави се писањем поезије и у томе је веома успешна о чему говоре њене многобројне награде са разних такмичења ( прво место заузела на Међународном фестивалу поезије и кратких прича ‘Војислав Деспотов’ у Новом Саду, ’Гордану Брајовић’ добила као трећепласирани, у Нишу Повељу Бранка Миљковића на Међународном књижевном конкурсу ’Између два света’, и прво место у Загребу за Најљепше необјављене стихове Тресњевки, као и прву награду у Новом Саду Међународног фестивала поезије и кратке прице Павле Поповић). У слободно време бави се и моделингом и фотографијом, стални је гост поетских вечери које се организују сваког месеца у Лесковцу и новинар је сајта „Провера Микрофона“ као и водитељ и уредник истоимене емисије на Радиу 016.
П: Када и како си почела са писањем песама?
О: Верујем да сваком ко се макар једном усуди да пише претходи дуг период исчитавања туђих дела. Тако је И са мном. Наново сам интензивно исчитавала целокупни опус стварања Мирослава Антића. У првом средње написала сам своју прву озбиљну песму. Свом рођеном брату, песнику из сенке, који такође пише, прочитала сам песму за коју је он упитао чија је, нагађајући да је Антићева. “Анђео” је прва а уједно И последња песма у рими коју сам створила. Писала сам један краћи период јос у основној школи, али само на задату тему, што ме је, наравно ограничавало И тим учинило поезију као ‘упакованом’ због тога то доба ни не узимам за озбиљно.
П: Одакле црпеш инспирацију?
О: Не црпем је, она црпе мене. Увек, и само ноћу. Несаница, милион мисли И само једна рука да их укроти И стави на папир.
П: Шта поезија представља за тебе?
О: Поезија је човек који је чуо свој унутрашњи глас, поезија је још неукроћен дечији дух, поезија је каранфил који је јутрос процветао, поезија је све што није ‘радити’ вец ‘осећати’, поезија је она крхка нит која повезује колевку и сандук, поезија је све оно сто се налази између редова.
П: Чему поезија може да научи читаоце, а чему је научила тебе?
О: Научила ме је да може да буде начин живота. Читаоцима може да представља одређену врсту филтера од ове стварности у којој живимо, могућност да сами створе сопствени свет онда када нису задовољни оним који нас окружује.
П: Да ли ти је нека награда посебно драга?
О: Жив разговор неретко заобилазим, исчитавање поезије на поетским вецерима ми представља нови вид задовољења оне сујете са којом се сви ми, признавали то или не, сваког дана боримо, и у овом хијерархијском низу добијање награда за писану реч стављам на сам врх, јер управо писана рец мени даје највише сигурности. Све награде освојене захваљујући тој писаној речи су ми драге, а јос су ми драже оне награде које јос увек нисам освојила.
П: Како је околина (породица, пријатељи) прихватила твој успех и да ли су подржали твој таленат?
О: Највећа подршка долази од мајке, брата, од мајчиних родитеља, као И од комшија, И наравно од пријатеља! А она друга врста подршке... Прва награда је изузетно прихваћена, гостовала сам на локалним телевизијама, а о мом успеху су извештавале поред школских, локалних новина И Блиц И Вечерње Новости. Скоро је моја песма “Свет заиста нема појма ста пропуштам” прешла границе и освојила прво место у Загребу, И још једном доказала да постоји нешто универзално за све нас а то је та иста мисао о животу који се живи на поетицан нацин, али та информација није отишла даље од уског круга пријатеља И песника са којима сам блиска.
П: Да ли су твоје песме популарне међу твојим вршњацима?
О: Ако под вршњацима подразумевамо другове И другарице из одељења, онда да. Не знам, до сада сам ретко делила своју поезију, било на фејсбуку преко белешки, било по неким сајтовима, али се лагано ослобађам тог терета ком још ни не знам име. Углавном своје текстове шаљем најбољим пријатељима преко поруке И онда добијам повратне информације да ли написано И вреди, одштампане песме често исчитавам на поетским вечерима, где наилазе на одличну реакцију.
П: Да ли мислиш да се у твом граду посвећује довољно пажње младима са талентом?
О: Недавно сам слушала Радета Шербеџију, који је изјавио да је тешко натерати људе да оду на поетско вече, ако уз исчитавање поезије њима није понуђен И неки други вид забаве. Потребно је постојање правих особа који истински воле писану рец, оних који су заљубљеници у поезију. И срецна је околност да се такве особе И пронађу међусобно. У Лесковцу је одржано 7 вечери поезије заредом, захваљујући Цани Радивојевић из ЛКЦ-а, Зорану Јовановићу, Срђану Đорђевићу, И људима који не пишу али су присуствовали овим догађанијима који су садржали и хуманитарне ноте, што је велики помак у развијању фетуса на шта се поезија данас свела. Хранљивих састојака је све мање, читај –читалаца/слушалаца.
П: Шта би од савремене поезије препоручила нашим читаоцима?
О:Поред горе наведених, ту су Жељко Крзнарић, Новица Тадић, Горан Тадић, Перо Зубац, Матија Бећковић, Цхарлес Симић, Вислава Симборска, Варсан Схире. Увек се оставља место и за принца српске поезије, нишлију Бранка Миљковица. Текстови Николе Врањковића, урбана поезија Дамира Урбана, незаобилазни Милан Младеновић, дела Кербера. Има много поезије у стварању појединих репера, али су то углавном МЦ-јеви чији је глас тих али продоран, ту је Флип Флоп, Бошко, Делфагор, Дјечаци, Гриевес, Акуа Нару и многи, многи други.
П: Где можемо прочитати твоје песме?
О:Ту је сајт Интелектуалног отпада, као и Провере Микрофона, где нема само мојих и песама мог брата, већ и интервјуа које сам одрадила, нпр. са својим омиљеним хип хоп саставом. Арте Стих један је од најзначајнијих достигнућа које имам за собом, књига поезије приређена од стране господина Миодрага Јакшића где је он уврстио поред своје, и поезију Боре Đорђевица и Леонтине, а међу тим страницама има и мене. Књига садржи радове песника из 20 земаља, а мозе се наћи у књижарама Делфи.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
_thumb2.jpg)
