Празник који хришћани славе носи више назива. Онај који одговара савременом српском језику јесте Ускрс. Назив Васкрс одговара старом српском књижевном и црквеном језику који се употребљавао до половине 18. века, а Воскресеније рускословенском (једно време је у нашој земљи постојао велики утицај руског језика па је књижевни језик био рускословенски – друга половина 18. века). Некадашњи рускословенски је данашњи црквени језик (зато се назив Воскресеније чује у цркви).
Аутор: Бранкица Живковић, мастер-професор српског језика и књижевности
ФОТО: Coldwellbanker
О разноликости назива једног празника
У историји српског језика долазило је до разних промена и утицаја са стране. Старословенски облик назива празника гласио је: Вσ1скрσ2сσ2 (σ1 је симбол/замена за тврди полугласник, а σ2 за меки). У српскословенском језику <�а>Вσ1скрσ2сσ2</а> је дало Васкрс. Почетно Vσ1 у народном језику дало је У и зато имамо Ускрс. У рускословенском језику некадашњи полугласници су дали другачије резултате. Због тога имамо облик Воскрес + наставак –еније што даје Воскресеније.
У неким крајевима Србије народ овај празник зове и Велигдан/Велигден. Овај облик је настао од синтагме велики дан (када се споје две речи, добије се великдан/великден, једначењем сугласника по звучности добили смо име празника Велигдан/Велигден). Одговор на питање откуд једном ДАН, а једном ДЕН унутар ових речи лежи у следећем: ДАН је српскословенски облик, док облик ДЕН представља македонске и бугарске утицаје. Поново имамо рефлекс старих полугласника (старословенски дσ2нσ2 у српскословенском дао је ДАН, а у македонском и бугарском ДЕН).
Зашто честитамо са толико варијација?
Током три дана трајања празника поздрављамо једни друге са: Христос ускрсну/Уистину ускрсну, Христос васкрсе/Ваистину васкрсе, Христос воскресе/Воистину воскресе. Као што је био случај са самим називом празника, тако и са обликом поздрава имамо сличну ситуацију.
Поново је тврди или меки сугласник и његова промена је утицала на постојање више равноправних облика. Први облик Христос ускрсну/Уистину ускрсну представља српски народни изговор (овај облик се није усталио у народном језику). Што се тиче других облика поздрава, Христос васкрсе/Ваистину васкрсе представља српскословенску варијанту, а Христос воскресе/Воистину воскресе рускословенску.
Старословенска варијанта поздрава за велики хришћански празник гласила је: Христосσ1 вσ1скрσ2се/Вσ1 истиноу вσ1скрσ2се. Различите облике имамо поново због рефлекса полугласника. У српскословенском језику тврди полугласник (овде обележен са <�а>σ1</а>) дао је А, док су се оба мека (<�а>σ2</а>) изгубила – Христос васкрсе/Ваистину васкрсе. У рускословенском језику <�а>σ1</а> дао је О, док је облик са рσ2 дао РЕ – Христос воскресе/Воистину воскресе. Овај други облик представља и данашњи црквени изговор.
Да ли постоје облици који су неправилни?
У народу чујемо и Христос воскрсе/Христос васкресе/Христос васкрс. Ова три облика не припадају ни стандардном српском језику, као ни старом српском и црквеном језику. Због тога су ова три облика неправилна.
Дакле, прослављамо и честитамо Ускрс, Васкрс и, у нашем крају нешто ређе, али не и неправилно, Воскресеније (негде и Велигдан/Велигден), а сходно томе и изјављујемо: Христос ускрсну, Христос васкрсе и Христос воскресе, на шта се у одговарајућем облику одговара: Уистину ускрсну, Ваистину васкрсе и Воистину воскресе.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с4.постимг.орг/пегс2окул/унтитлед.јпг" />
Бранкица је неко ко највише воли децу и рад са њима. Поред тога, воли да стално пише и пише...
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
_thumb1.jpg)
