Praznik koji hrišćani slave nosi više naziva. Onaj koji odgovara savremenom srpskom jeziku jeste Uskrs. Naziv Vaskrs odgovara starom srpskom književnom i crkvenom jeziku koji se upotrebljavao do polovine 18. veka, a Voskresenije ruskoslovenskom (jedno vreme je u našoj zemlji postojao veliki uticaj ruskog jezika pa je književni jezik bio ruskoslovenski – druga polovina 18. veka). Nekadašnji ruskoslovenski je današnji crkveni jezik (zato se naziv Voskresenije čuje u crkvi).
Autor: Brankica Živković, master-profesor srpskog jezika i književnosti
FOTO: Coldwellbanker
O raznolikosti naziva jednog praznika
U istoriji srpskog jezika dolazilo je do raznih promena i uticaja sa strane. Staroslovenski oblik naziva praznika glasio je: Вσ1скрσ2сσ2 (σ1 je simbol/zamena za tvrdi poluglasnik, а σ2 za meki). U srpskoslovenskom jeziku Вσ1скрσ2сσ2 je dalo Vaskrs. Početno Vσ1 u narodnom jeziku dalo je U i zato imamo Uskrs. U ruskoslovenskom jeziku nekadašnji poluglasnici su dali drugačije rezultate. Zbog toga imamo oblik Voskres + nastavak –enije što daje Voskresenije.
U nekim krajevima Srbije narod ovaj praznik zove i Veligdan/Veligden. Ovaj oblik je nastao od sintagme veliki dan (kada se spoje dve reči, dobije se velikdan/velikden, jednačenjem suglasnika po zvučnosti dobili smo ime praznika Veligdan/Veligden). Odgovor na pitanje otkud jednom DAN, a jednom DEN unutar ovih reči leži u sledećem: DAN je srpskoslovenski oblik, dok oblik DEN predstavlja makedonske i bugarske uticaje. Ponovo imamo refleks starih poluglasnika (staroslovenski дσ2нσ2 u srpskoslovenskom dao je DAN, a u makedonskom i bugarskom DEN).
Zašto čestitamo sa toliko varijacija?
Tokom tri dana trajanja praznika pozdravljamo jedni druge sa: Hristos uskrsnu/Uistinu uskrsnu, Hristos vaskrse/Vaistinu vaskrse, Hristos voskrese/Voistinu voskrese. Kao što je bio slučaj sa samim nazivom praznika, tako i sa oblikom pozdrava imamo sličnu situaciju.
Ponovo je tvrdi ili meki suglasnik i njegova promena je uticala na postojanje više ravnopravnih oblika. Prvi oblik Hristos uskrsnu/Uistinu uskrsnu predstavlja srpski narodni izgovor (ovaj oblik se nije ustalio u narodnom jeziku). Što se tiče drugih oblika pozdrava, Hristos vaskrse/Vaistinu vaskrse predstavlja srpskoslovensku varijantu, a Hristos voskrese/Voistinu voskrese ruskoslovensku.
Staroslovenska varijanta pozdrava za veliki hrišćanski praznik glasila je: Христосσ1 вσ1скрσ2се/Вσ1 истиноу вσ1скрσ2се. Različite oblike imamo ponovo zbog refleksa poluglasnika. U srpskoslovenskom jeziku tvrdi poluglasnik (ovde obeležen sa σ1) dao je A, dok su se oba meka (σ2) izgubila – Hristos vaskrse/Vaistinu vaskrse. U ruskoslovenskom jeziku σ1 dao je O, dok je oblik sa рσ2 dao RE – Hristos voskrese/Voistinu voskrese. Ovaj drugi oblik predstavlja i današnji crkveni izgovor.
Da li postoje oblici koji su nepravilni?
U narodu čujemo i Hristos voskrse/Hristos vaskrese/Hristos vaskrs. Ova tri oblika ne pripadaju ni standardnom srpskom jeziku, kao ni starom srpskom i crkvenom jeziku. Zbog toga su ova tri oblika nepravilna.
Dakle, proslavljamo i čestitamo Uskrs, Vaskrs i, u našem kraju nešto ređe, ali ne i nepravilno, Voskresenije (negde i Veligdan/Veligden), a shodno tome i izjavljujemo: Hristos uskrsnu, Hristos vaskrse i Hristos voskrese, na šta se u odgovarajućem obliku odgovara: Uistinu uskrsnu, Vaistinu vaskrse i Voistinu voskrese.
Brankica je neko ko najviše voli decu i rad sa njima. Pored toga, voli da stalno piše i piše...
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
