FOTO: Wikipedia
Saznanje da sam imala priliku da sretnem gospodina Ćirilova čini me izuzetno srećnom, ali sa osećajem da sam u nekoj vrsti povlašćenog položaja. To je bilo dok sam još studirala, a na promociji njegove knjige „Majke poznatih“ u Novom Sadu 2012. godine. Kakav je bio i kako to prikazati? Ja to neću moći dovoljno uverljivo, ali pričali su ljudi...
Na promociji knjige tada govorili su urednik Lagune, Dejan Mihailović, i teatrolog Miroslav Radonjić: „Jovan Ćirilov je čovek širokog dijapazona i iskustva. Neizostavno je pomenuti da ima ceduljicu koju koristi kao tefter i koja je, verovatno, tačnija od našeg kompjutera. Zato nikad ne kasni na sastanke“, na šaljiv način podelio je sa nama Mihailović anegdotu.
Miroslav Radonjić je rekao da Jovan Ćirilov ume na jednostavan i kulturan način da opiše složene i osetljive porodične odnose: „Ovu knjigu možemo čitati sa svih strana. Početak je tamo gde je otvorite i uvek je neponovljiva“, rekao je na promociji.
Skromnost je vrlina
Jovan Ćirilov je bio kolumnista. Pisao je u brojnim dnevnicima i nedeljnicima od 1986. godine. To je bilo samo jedno od njegovih brojnih zanimanja. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Više od pola veka je radio u pozorištu. Bio je veliki i značajan pisac rečnika, a bio je i dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Francuska ga je nagradila ordenom Viteza umetnosti i književnosti 1992. godine, bio je odlikovan Sretenjskim ordenom trećeg stepena za naročite usluge u oblasti pozorišne umetnosti i kulture 2012. godine, a ništa manje nije bio cenjen i kao pisac.
Dvostruki je dobitnik Sterijine nagrade za novinsku pozorišnu kritiku i za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti. Dobio je Oktobarsku nagradu Grada Beograda za životno delo. Autor je brojnih teatroloških eseja, romana i zbirki pesama kao i antologija drama. Na srpski jezik preveo je drame Fraja, Brehta, Šeparda, Ženea i mnogih drugih autora, a predsedavao je nacionalnom komisijom za UNESCO od 2001. godine.
Veoma je teško pobrojati šta je sve radio gospodin Ćirilov i u čemu nas je sve zadužio. Njegov život je dokaz koliko intelektualac, zaista, može biti skroman i kulturan: “Ne samo u profesiji nego i u životu, bio je veliki putnik i lutalica, neko ko se nije libio da posle povratka avionom iz neke svetske prestonice, istog trenutka sedne u lokalni autobus za najudaljeniju domaću varoš ako je čuo da se tamo dešava uzbudljivo pozorište. Ova njegova spremnost govori da mu je, iako je uz Miru Trailović bio kreator "najelitnije" manifestacije srpske kulture, Bitefa, bio stran svaki elitizam, svaki snobizam", izjavio je za Tanjug pozorišni kritičar Ivan Medenica, a prenosi B92.
Ko se hvali, sam se kvari
Nemam običaj da za nečim žalim. (…) A plašljiv nisam.
Brajović mi je govorio da izgledam kao da se oblačim iz pozorišnog fundusa, a ja sebe doživljavam vrlo elegantno.
Čovek nije slobodno biće, uslovljen je svojim fizisom, mestom rođenja, okruženjem, ali ja se osećam do krajnjih mogućnih granica slobodnim, koliko čovek to može da bude.
U ovom nesavršenom svetu sa sumnjivom vrstom živih bića kakvo je homo sapiens, samo budala može verovati u savršenu sreću (…).
Jovan Ćirilov je rođen 30. avgusta 1931. godine u Kikindi, gde je i maturirao u tamošnjoj gimnaziji. Preminuo je 16. novembra u Beogradu, a sahranjen je 20. novembra u aleji zaslužnih građana na novobeogradskom groblju.
Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.
