Јована М: Трудите се, само је небо граница!

Autor: Ana Kotur

ФОТО: Instagram

Моја саговорница је ватерполисткиња, али и студенткиња мастер студија на Медицинском факултету. Током интервјуа за iSerbia, Јована Миловановић нам говори о утисцима са Европског првенства одржаног у Београду у јануару 2016. године и открива нам који пораз јој је најтеже пао. Она истиче да се уз добру организацију све може постићи уколико одредимо приоритете. Као савет младима Јована поручује да ће се сав труд једног дана исплатити и да ћете поносно моћи да кажете: „Вредело је“.

Колико дуго се бавиш ватерполом и за које си клубове до сада играла?

Ватерполом се бавим од своје 13. године. Прво сам тренирала пливање, али никад нисам ишла на такмичења, јер сам желела да усавршим пливање. Потом сам прешла на ватерполо, јер ми је изгледао као јако интересантан спорт. Тренирала сам за Таш 2000 и ЖВК Црвена Звезда за који сада тренутно играм.

Као тим у базену веома сте сложне. Да ли организујете нека дружења и ван припрема за утакмице?

Кроз спорт сам упознала доста људи различитих карактера, а стекла сам и доста пријатељства која ће се сигурно наставити и након ватерпола. Наравно, дружимо се и ван базена. Све зависи од прилике, али поред кафића где једемо колаче и пијемо кафе, сигурно се и нађе неки добар ноћни провод.

Завршила си високу школу за физиотерапеута. Да ли си наставила студије? Планираш ли да нађеш посао у тој струци или си одлучила да за сада будеш предана ватерполу?

Да, завршила сам Високу здравствену сколу струковних студија, смер струковни физиотерапеут. Уписала сам специјалистичке студије на Медицинском факултету које трају две године. Прву годину сам успешно завршила, а друга је у току. До сада сам успевала да будем успешна и у ватерполу и на студијама, али признајем, у последње време мало више сам посвећена ватерполу.

<�имг цласс="флоат" срц="хттпс://сцонтент-фра3-1.xx.фбцдн.нет/хпхотос-xлт1/в/л/т1.0-9/12743715_10207770041483498_3042578429001144915_н.јпг?ох=52084бб779698а5ц7бба62716007б26ц&ое=57280261" />

ФОТО: Facebook

Крије ли се нека прича иза надимка „бомбоница“?

Тај надимак, тачније „јованицабомбоница“ ми је ницк на инстаграму. Због тога су сви почели тако да ме зову, а највише ме тако зове друштво из средње школе. Причу како сам заправо добила надимак и од кога, нека остане мала тајна.

С обзиром на веома јаку конкуренцију, да ли си задовољна пласманом на европском првенству?

У женском ватерполу је познато да је јако теско пробити се међу тих првих шест, јер је конкуренција стварно јака. Искрено, мислим да је наш пласаман могао да буде бољи за два места, тачно за онолико колико су нам и измакле те две чувене утакмице.

Који пораз ти је најтеже пао и због чега?

Слободно могу да кажем да ми је најтеже пао пораз када смо играли против Немачке. То је била наша прва утакмица у групној фази на Европском првенству. Водиле смо чак 5-1 и до последњег тренутка се водила тешка борба. У последњим секундама смо примиле гол којим су оне повеле. Мислим да је ту искуство пресудило, јер Немачка је екипа која је већ дуго заједно, играју чак и Светску лигу. На крају је искуство победило, али опет из сваког пораза извучеш оно најбитиније и научиш за следећи пут.

<�имг цласс="флоат" срц="хттпс://сцонтент-фра3-1.xx.фбцдн.нет/хпхотос-xфт1/в/т1.0-9/12717374_10207770041043487_4819300444637987904_н.јпг?ох=0ф9е3е2д9528бф3ц2946969е9даа2д39&ое=5723А3Е2" />

ФОТО: <�а хреф="хттпс://ввв.фацебоок.цом/">Фацебоок</а>

Да ли си заљубљеник у неки град из Србије и шта те је највише привукло у њему?

Одабрала бих свој родни град - Београд. Иначе јако волим Шпанију и волела бих једног дана да живим у Барселони, али мислим да би ми увек недостајао Београд. То је град који је мешавина традиционалног и модерног, дневног и ноћног живота, а пун је историје, културе па, на крају крајева, и најбоље хране на свету.

Колико мислиш да је важно саставити листу приоритета у животу?

Мислим да је јако битно да свако у животу има неку своју листу приоритета - неки свој план. Када поставите себи неке циљеве онда тежите да их остварите и да будете што бољи у томе. Свако од нас тежи нечему и ако сте довољно упорни, само је небо граница.

Добром организацијом све се постиже, тако бар кажу. Имаш ли неки савет за младе који имају проблем са некад недостатком времена, а некад вишком?

Свет у коме живимо данас је свет друштвених мрежа и интернета. Свако ‘‘виси‘‘ на својим, а највише на туђим профилима. Све је мање времена за дружење, спорт, школу, музичке часове и слично. Можда је и то проблем, јер данашња деца имају превише слободног времена и не знају како да га искористе. Моје искрено мишљење је да може све да се постигне: школа и спорт и дружење, само је битно да се добро организујете и одредите приоритете. Не кажем, не можете увек све да постигнете, али зато се и жртвујете и трудите. Једног дана ће се то све вратити и моћи ћете поносно да кажете: „Ја се бавим спортом и играм Европско првенство у арени. Вредело је“.

Ана, дружељубива и радознала студенткиња; воли да пише, води интервјуе, истражује и похађа разне едукативне курсеве.

Прочитајте и:

Jedno putovanje kroz svet snova...
Marko Mak Pantelić: Dečice, hvala vam!
„Beogradski čitač“ je Andrijinih ruku delo!

***

Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима, твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti