Autor: Ненад Илић
Смедерево већ годинама ужива епитет спортског града. Када је реч о индивидуалним спортовима, Смедерево се може похвалити изузетним успесима појединаца који на најбољи начин репрезентују свој град.
Једна од њих је и Смедеревка Јована Савић, апсолвент екологије, каратисткиња која већ пуних дванаест година ниже успехе у овом спорту. Више пута проглашавана за првака државе у борбама! Члан репрезентације Србије, као и освајач многих европских и светских одличија. Млада, амбициозна девојка којој је бављење каратеом, како она каже, променило начин живота и помогло јој у откривању својих граница.
Спортиста године града Смедерева за 2008/09. годину, а сада и у улози тренера. На самом почетку разговора, Јована је показала зашто је сада ту где јесте: „Граница нема, само уколико желис довољно јако! Ја желим!” ,
Зашто карате?
Карате ме је одмах привукао јер не представља класичан борилачки спорт. Много је више од изводјења удараца ногом и руком јер главну улогу игра снага ума и тела. Комбинација та два елемента даје слику формиране личности снажног карактера.
Да ли знаш тачан број медаља које си освојила до сада, и која ти је за нијансу испред осталих?
Мислим да зид моје собе броји преко 100 медаља, са домаћих и иностраних сцена. Сећам се, имала сам шеснаест година. Слика као да се упаво дешава, толико јак осећај да се урезао до краја живота. Наступала сам први пут на Европском првенству у Београду као сениорка. Први сусрет са тако јаким такмичењем и доста старијим карате дамама изазвао је у мени буру осећања. Комбинација страха, велике треме и огромне радости што се налазим медју њима. Почевши од себе, нико ништа није очекивао, јер је то за мене било ватрено крштење. Медјутим, после прве победе против Италијанке, трема је нестала као да није ни постојала. Осећала сам се као на свом терену, и везала сам још три победе, да бих у полуфиналу изгубила меч од јако искусне Немице. Освојено треће место на сениорском Европском првенству у појединачној конкуренцији са само шеснаест година, је управо разлог да ова медаља заузима посебно место, и сија пуним сјајем.
Постигла си светске успехе. Реци нам нешто о њима, и како си се осећала док си представљала нашу земљу?
У свом досадашњем раду могу се похвалити значајним европским резултатима, као сто су злато из Немачке, сребро из Чешке и Холандије, и бронза из Аустрије. Медјутим, сваки постигнути успех вам даје следећу обавезу, тежи задатак. У Литванији је 2012. године одржано сениорско Светско пвенство. Након тромесечних свакодневних припрема и више него довољно сам била сигурна у себе и своју форму. Наступала сам у сениорској конкуренцији -55кг. Прва борба је увек најтежа јер носи велику дозу треме са собом, док неки кажу да је то финале. У мом случају то је била прва борба, док ми је финале против Рускиње пао као најлакши део трајања мог такмичења. Мој сан је био остварен у том тренутку, и осећала сам се буквално као на врху света. Тај осећај је непоновљив, јер сан сваког спортисте је да брани боје заставе своје земље. Свака борба коју сам радила, радила сам са највећом мотивацијом и жељом за победом, јер ту нисам представљала само себе, већ своју земљу, моју Србију!
Интересантно је да си се опробала и у улози тренера. Шта те је мотивисало да самостално почнеш да радиш као тренер?
Као што сам напоменула, кроз тренирање себи сам постављала циљеве. Моја жеља, као и жеља свакога ко тренира карате, била је да једног дана отворим свој клуб, где ћу своје знање и искуства преносити на нове - младје генерације. На самом почетку имала сам велику подршку од стране тренера Зорана Берака, који ми је омогућио све потребне услове и давао корисне савете.
Реци нам нешто више о клубу?
Карате клуб „Викторис Сд ” постоји од септембра 2011. године. Ево, већ друга година клуба који одлично функционише и који полако, али сигурно, ствара нова шампионска лица. Интересантно је то да карате могу тренирати сви, без обзира на узраст и пол. У нашем клубу можете се срести са малишанима од шест година, па до дечака и девојчица узраста до чентрнаест година.
Да ли себе сматраш за „строгог тренера” ?
О не! – са осмехом започиње Јована. Сматрам да у клубу мора постојати дисциплина и поштовање према претпостављеном, али и један складан однос на бази пријатељства измедју тренера и ученика.
Да ли је напорно радити са децом, и како они реагују на тебе, обзиром да имас свега 21. годину?
Са једне стране јесте напорно, али већ са друге стране тај рад ми заиста помаже. Пре свега, са децом треба умети. Они траже подршку, подстицај и разумевање. Врло је важно да их увек саслушате до краја, јер на тај начин им омогућавате да ослободе себе у начину изношења својих мишљења и идеја. Од самог почетка сам се према њима поставила као пријатељ, а затим као тренер. Остварили смо одличну комуникацију.
Колико је битан однос измедју тренера и такмичара када је реч о овом спорту?
Однос измедју тренера и такмичара је пресудан за остваривање успеха и резултата. Велико разумевање и медјусобно распознавање је кључан елемент овог односа. Уколико ово не постоји, такмичар се не може остварити у потпуности. Тренер је лице које мора бити добар педагог пре свега, како би се овај однос могао развити на најбољи начин.
Како мушкарци реагују на тебе када чују да се бавиш каратеом? Да ли беже или...?
Мушкарци као мушкарци. Привлаче их самосталне успешне жене, јаког карактера, а када дођу у контакт са таквом женом, ухвате спринт – кроз смех прича Јована. У Смедереву ме већина људи познаје као дугогодишњу спортисткињу, али и као насмејану и ведру девојку, тако да немам проблема са тим.
Који је твој животни мото?
Мој животни мото јесте да верујемо у оно што радимо и да сваки дан искористимо као да је последњи!
Порука младима?
Младима бих поручила да улажу у себе док су млади и да буду свестрани и активни. А у међувремену, могу да дођу и да тренирају са нама!
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
<�а хреф="хттп://ввв.исербиа.рс/филе/Одрицање_од_одговорности_вик.пдф" таргет="_бланк">Одрицање од одговорности
