Autor: Nenad Ilić
Smederevo već godinama uživa epitet sportskog grada. Kada je reč o individualnim sportovima, Smederevo se može pohvaliti izuzetnim uspesima pojedinaca koji na najbolji način reprezentuju svoj grad.
Jedna od njih je i Smederevka Jovana Savić, apsolvent ekologije, karatistkinja koja već punih dvanaest godina niže uspehe u ovom sportu. Više puta proglašavana za prvaka države u borbama! Član reprezentacije Srbije, kao i osvajač mnogih evropskih i svetskih odličija. Mlada, ambiciozna devojka kojoj je bavljenje karateom, kako ona kaže, promenilo način života i pomoglo joj u otkrivanju svojih granica.
Sportista godine grada Smedereva za 2008/09. godinu, a sada i u ulozi trenera. Na samom početku razgovora, Jovana je pokazala zašto je sada tu gde jeste: „Granica nema, samo ukoliko želis dovoljno jako! Ja želim!” ,
Zašto karate?
Karate me je odmah privukao jer ne predstavlja klasičan borilački sport. Mnogo je više od izvodjenja udaraca nogom i rukom jer glavnu ulogu igra snaga uma i tela. Kombinacija ta dva elementa daje sliku formirane ličnosti snažnog karaktera.
Da li znaš tačan broj medalja koje si osvojila do sada, i koja ti je za nijansu ispred ostalih?
Mislim da zid moje sobe broji preko 100 medalja, sa domaćih i inostranih scena. Sećam se, imala sam šesnaest godina. Slika kao da se upavo dešava, toliko jak osećaj da se urezao do kraja života. Nastupala sam prvi put na Evropskom prvenstvu u Beogradu kao seniorka. Prvi susret sa tako jakim takmičenjem i dosta starijim karate damama izazvao je u meni buru osećanja. Kombinacija straha, velike treme i ogromne radosti što se nalazim medju njima. Počevši od sebe, niko ništa nije očekivao, jer je to za mene bilo vatreno krštenje. Medjutim, posle prve pobede protiv Italijanke, trema je nestala kao da nije ni postojala. Osećala sam se kao na svom terenu, i vezala sam još tri pobede, da bih u polufinalu izgubila meč od jako iskusne Nemice. Osvojeno treće mesto na seniorskom Evropskom prvenstvu u pojedinačnoj konkurenciji sa samo šesnaest godina, je upravo razlog da ova medalja zauzima posebno mesto, i sija punim sjajem.
Postigla si svetske uspehe. Reci nam nešto o njima, i kako si se osećala dok si predstavljala našu zemlju?
U svom dosadašnjem radu mogu se pohvaliti značajnim evropskim rezultatima, kao sto su zlato iz Nemačke, srebro iz Češke i Holandije, i bronza iz Austrije. Medjutim, svaki postignuti uspeh vam daje sledeću obavezu, teži zadatak. U Litvaniji je 2012. godine održano seniorsko Svetsko pvenstvo. Nakon tromesečnih svakodnevnih priprema i više nego dovoljno sam bila sigurna u sebe i svoju formu. Nastupala sam u seniorskoj konkurenciji -55kg. Prva borba je uvek najteža jer nosi veliku dozu treme sa sobom, dok neki kažu da je to finale. U mom slučaju to je bila prva borba, dok mi je finale protiv Ruskinje pao kao najlakši deo trajanja mog takmičenja. Moj san je bio ostvaren u tom trenutku, i osećala sam se bukvalno kao na vrhu sveta. Taj osećaj je neponovljiv, jer san svakog sportiste je da brani boje zastave svoje zemlje. Svaka borba koju sam radila, radila sam sa najvećom motivacijom i željom za pobedom, jer tu nisam predstavljala samo sebe, već svoju zemlju, moju Srbiju!
Interesantno je da si se oprobala i u ulozi trenera. Šta te je motivisalo da samostalno počneš da radiš kao trener?
Kao što sam napomenula, kroz treniranje sebi sam postavljala ciljeve. Moja želja, kao i želja svakoga ko trenira karate, bila je da jednog dana otvorim svoj klub, gde ću svoje znanje i iskustva prenositi na nove - mladje generacije. Na samom početku imala sam veliku podršku od strane trenera Zorana Beraka, koji mi je omogućio sve potrebne uslove i davao korisne savete.
Reci nam nešto više o klubu?
Karate klub „Viktoris Sd ” postoji od septembra 2011. godine. Evo, već druga godina kluba koji odlično funkcioniše i koji polako, ali sigurno, stvara nova šampionska lica. Interesantno je to da karate mogu trenirati svi, bez obzira na uzrast i pol. U našem klubu možete se sresti sa mališanima od šest godina, pa do dečaka i devojčica uzrasta do čentrnaest godina.
Da li sebe smatraš za „strogog trenera” ?
O ne! – sa osmehom započinje Jovana. Smatram da u klubu mora postojati disciplina i poštovanje prema pretpostavljenom, ali i jedan skladan odnos na bazi prijateljstva izmedju trenera i učenika.
Da li je naporno raditi sa decom, i kako oni reaguju na tebe, obzirom da imas svega 21. godinu?
Sa jedne strane jeste naporno, ali već sa druge strane taj rad mi zaista pomaže. Pre svega, sa decom treba umeti. Oni traže podršku, podsticaj i razumevanje. Vrlo je važno da ih uvek saslušate do kraja, jer na taj način im omogućavate da oslobode sebe u načinu iznošenja svojih mišljenja i ideja. Od samog početka sam se prema njima postavila kao prijatelj, a zatim kao trener. Ostvarili smo odličnu komunikaciju.
Koliko je bitan odnos izmedju trenera i takmičara kada je reč o ovom sportu?
Odnos izmedju trenera i takmičara je presudan za ostvarivanje uspeha i rezultata. Veliko razumevanje i medjusobno raspoznavanje je ključan element ovog odnosa. Ukoliko ovo ne postoji, takmičar se ne može ostvariti u potpunosti. Trener je lice koje mora biti dobar pedagog pre svega, kako bi se ovaj odnos mogao razviti na najbolji način.
Kako muškarci reaguju na tebe kada čuju da se baviš karateom? Da li beže ili...?
Muškarci kao muškarci. Privlače ih samostalne uspešne žene, jakog karaktera, a kada dođu u kontakt sa takvom ženom, uhvate sprint – kroz smeh priča Jovana. U Smederevu me većina ljudi poznaje kao dugogodišnju sportistkinju, ali i kao nasmejanu i vedru devojku, tako da nemam problema sa tim.
Koji je tvoj životni moto?
Moj životni moto jeste da verujemo u ono što radimo i da svaki dan iskoristimo kao da je poslednji!
Poruka mladima?
Mladima bih poručila da ulažu u sebe dok su mladi i da budu svestrani i aktivni. A u međuvremenu, mogu da dođu i da treniraju sa nama!
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
