Насиље или злостављање подразумева свако понашање или радњу учињену против женине воље, а које је угрожава: психички, физички, сексуално, економски, или угрожава њено спокојство.
Autor: Милица Митровић
ФОТО: Kurir
Препричаћу вам један од разговора ком сам присуствовала као девојчица.
Наиме, на породичном окупљању једна особа је преносила искуство неког новопеченог брачног пара отприлике на овај начин: били су им ту неки гости, док сви седе, он затражи својој жени чашу воде; она му одговори: па узми сам.
И на њене речи, он реагује тако што јој удари шамар.
Да се зна ко је газда!
Ваљда и предострожности ради, да пази у будуће шта не би требало да чини.
Особа која ово искуство преноси, срчано објашњава како “јој тако и треба” а остали се слажу.
Ја сам била збуњена, није ми било баш најјасније шта је она скривила и зашто је лоше да сам узмеш што ти треба, али нисам размишљала превише о свему, верујући да, ваљда, ствари другачије функционишу у свету одраслих.
Сада ми је јасно: ово дефинитивно није била прва или једина порука тог типа која ми је у ранијим годинама предочена поступком, вербално или прећутно.
Не, била је једна од ко зна колико.
Почех да пребирам по сећању сличне догађаје и дођох, нажалост, до дугог низа.
Али само сећање није довољно, те сам осетила потребу да се осврнем и анализирам породице и мушко женске–односе у мом окружењу и читаву атмосферу подразумеване женске послушност и инфериорности... а тога има...онолико.
Пре неколико месеци разговарајући са добром другарицом, са којом делим доста схватања на тему мушко-женских односа, речено ми је: „ Милице, ја верујем да неке жене заслужују батине!"
Затечена сам.
До свести ми долази да ко зна колико жена дели назначену мисао, ако већ она, мени блиска, млада и образована овако нешто може да изговори.
Истина је да и сама нисам љубитељ џангризавих жена, али не треба ли несугласице решавати разговором, одласком, било како другачије, уместо физичким нападом на жену?
Може ли се другачије делати у друштву у ком су многи погрешни ставови дубоко уврежени, те су прерасли у навику?
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://статиц.аннахар.цом/стораге/аттацхментс/82/БЕАТ_ИНЈУРЕД_РАГЕ_МАН_ВОМАН_СЛАП_682298_721329_ларге.јпг" />
Или је физичко насиље... некако…“друштвено прихватљиво”?
А шта је са вербалним? Оно је често виђено као “мала маца, женска глупост и хир?”.
Према подацима Аутономног женског центра, 2012. године у породичном насиљу у Србији је убијено 29 жена, а током 2013. овај број је порастао на 40.
Социјалним установама се годишње јави чак 1.200 жртава.
Све оне су нечије сестре, супруге, мајке...
Шта је довело до трагичног завршетка у појединачним случајевима, не могу да знам, али шта доводи до ове поражавајуће статистике?
За почетак, дефинишимо насиље.
Дефиниција насиља над женама по документима Уједињених нација:
Насиље над женама је испољавање историјски неједнаких односа друштвене моћи између мушкараца и жена који су довели до дискриминације и доминације над женама од стране мушкараца и до спречавања потпуног напретка жена. Насиље над женама је један од основних друштвених механизама којима се жене присиљавају да буду у подређеној позицији у односу на мушкарце. Насиље над женама је препрека у постизању једнакости, развитка и мира.
Насиље или злостављање подразумева свако понашање или радњу учињену против женине воље, а које је угрожава: психички, физички, сексуално, економски, или угрожава њено спокојство.
Кроз овај и наредне текстове покушаћу да нам приближим тематику проблема родне неравноправности и показатеље алармантних размера насиља над женама у Србији.
О врстама насиља више у следећем тексту.
***
Волите да пишете у слободно време? Имате више од 15 година? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
Odricanje od odgovornosti
