Autor: Милица Митровић
FOTO: Kurir
Prepričaću vam jedan od razgovora kom sam prisustvovala kao devojčica.
Naime, na porodičnom okupljanju jedna osoba je prenosila iskustvo nekog novopečenog bračnog para otprilike na ovaj način: bili su im tu neki gosti, dok svi sede, on zatraži svojoj ženi čašu vode; ona mu odgovori: pa uzmi sam.
I na njene reči, on reaguje tako što joj udari šamar.
Da se zna ko je gazda!
Valjda i predostrožnosti radi, da pazi u buduće šta ne bi trebalo da čini.
Osoba koja ovo iskustvo prenosi, srčano objašnjava kako “joj tako i treba” a ostali se slažu.
Ja sam bila zbunjena, nije mi bilo baš najjasnije šta je ona skrivila i zašto je loše da sam uzmeš što ti treba, ali nisam razmišljala previše o svemu, verujući da, valjda, stvari drugačije funkcionišu u svetu odraslih.
Sada mi je jasno: ovo definitivno nije bila prva ili jedina poruka tog tipa koja mi je u ranijim godinama predočena postupkom, verbalno ili prećutno.
Ne, bila je jedna od ko zna koliko.
Počeh da prebiram po sećanju slične događaje i dođoh, nažalost, do dugog niza.
Ali samo sećanje nije dovoljno, te sam osetila potrebu da se osvrnem i analiziram porodice i muško ženske–odnose u mom okruženju i čitavu atmosferu podrazumevane ženske poslušnost i inferiornosti... a toga ima...onoliko.
Pre nekoliko meseci razgovarajući sa dobrom drugaricom, sa kojom delim dosta shvatanja na temu muško-ženskih odnosa, rečeno mi je: „ Milice, ja verujem da neke žene zaslužuju batine!"
Zatečena sam.
Do svesti mi dolazi da ko zna koliko žena deli naznačenu misao, ako već ona, meni bliska, mlada i obrazovana ovako nešto može da izgovori.
Istina je da i sama nisam ljubitelj džangrizavih žena, ali ne treba li nesuglasice rešavati razgovorom, odlaskom, bilo kako drugačije, umesto fizičkim napadom na ženu?
Može li se drugačije delati u društvu u kom su mnogi pogrešni stavovi duboko uvreženi, te su prerasli u naviku?
Ili je fizičko nasilje... nekako…“društveno prihvatljivo”?
A šta je sa verbalnim? Ono je često viđeno kao “mala maca, ženska glupost i hir?”.
Prema podacima Autonomnog ženskog centra, 2012. godine u porodičnom nasilju u Srbiji je ubijeno 29 žena, a tokom 2013. ovaj broj je porastao na 40.
Socijalnim ustanovama se godišnje javi čak 1.200 žrtava.
Sve one su nečije sestre, supruge, majke...
Šta je dovelo do tragičnog završetka u pojedinačnim slučajevima, ne mogu da znam, ali šta dovodi do ove poražavajuće statistike?
Za početak, definišimo nasilje.
Definicija nasilja nad ženama po dokumentima Ujedinjenih nacija:
Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.
Nasilje ili zlostavljanje podrazumeva svako ponašanje ili radnju učinjenu protiv ženine volje, a koje je ugrožava: psihički, fizički, seksualno, ekonomski, ili ugrožava njeno spokojstvo.
Kroz ovaj i naredne tekstove pokušaću da nam približim tematiku problema rodne neravnopravnosti i pokazatelje alarmantnih razmera nasilja nad ženama u Srbiji.
O vrstama nasilja više u sledećem tekstu.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Imate više od 15 godina? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti