Кад љубав заболи, ИИИ

Autor: Милица Митровић

ФОТО: Tumblr

Пред крај године увек се осврћемо на ону која је за нама, шта смо у њој урадили, шта нисмо, а могли смо. Сабирају се утисци, сумирају резултати и праве нови планови. Овај, последњи у низу текстова на тему насиља над женама биће и мој последњи текст у 2013. Надам се да су текстови допринели да се упознамо и боље разумемо проблем насиља над женама у Србији. Ако сам успела у томе, у 2014. ћу ући поносна на тај успех!

„Насиље у породици није нешто што се дешава неким женама, као изолован инцидент. То се дешава великом броју жена свих друштвених слојева, старосних доба и степена образовања.” Јелена Петровић-Десница социолошкиња

Неки од најчешћих разлога за останак у заједници са насилником које наводе жене-жртве насиља у породици су: нада у промену насилника, непостојање „система подршке“ у виду пријатеља, шире породице и околине, вера у излечење (уколико је насилник и зависник), страх од последица одласка, али и друштвено порицање.

У друштву попут нашег се насиље над женам тривијализује кроз увелико конструисане улоге полова.
Такође је вешто упаковано у традицију и религију. Жена, дакле традиционално има далеко мању моћ од мушкарца.Тако је положај жена у немилости веровања у неке од митова којима се насиље подржава:

- Жена се дефинише кроз улогу супруге, мајке и домаћице.

Она је вредна, радна и пре свега покорна. Треба да ћути и трпи све што пред њу бива постављено као захтев.

„Разликујмо битно покорност од послушности и у породичном животу и у народном животу и у државном животу. Никако покоран бити.“ Владета Јеротић

Жена је пре свега индивидуално биће са својим жељама и потребама и важно је рећи да трпљење насиља није показатељ доброте жене.Трпећи насиље жена неће сачувати породичну срећу. Шта више, велике су шансе да ће деца поучена примером својих родитеља у будућности преузети њихове обрасце понашања. Тако постоји већа шанса да ће мушко дете примењивати понашање преузето од оца, односно, да ће у породичном животу посегнути за физичким насиљем и тиме преузети улогу насилника, док ће женско дете, вероватно бити трпељиво према насиљу и врло могуће жртва по узору на мајку.

- Проблеми супружника су њихова ствар.
Заиста? Чак и када су супружници ваши породични пријатељи, комшије или рођаци? Ако ваше дете (у случају да је реч о комшијама) слуша вику, ломњаву и виђа претучену комшиницу, а ви се понашате као да се ништа не догађа? Размислите какву му поруку шаљете таквим избегавањем.
„Насиље у породици није само унутрашњи проблем породице или жене. То је и озбиљан друштвени проблем коме заједница мора да поклони потребну пажњу.” Јелена Петровић-Десница

- Жена је крива.
О овом миту сам писала у претходним текстовима. Није на одмет још једном поновити: Жена није ни на који начин одговорна за насиље које трпи. Жене не провоцирају насиље својим понашањем.

Један од наћина да се насиље спречи јесте превенција. Сматрам да су далеко мање шансе да насиље прихватите као своју свакодневицу ако имате:
- Свест да је насиље присутно и да је за насиље крив искључиво насилник и да оно није срамота жртве
- Способност да разговарамо о томе и учинимо тему присутном у својој околини
- Информације о томе шта је све насиље и које су његове врсте, као и информације о томе коме се обратити за савет или помоћ
- Одговорност као појединца и свест о томе да можемо и треба да реагујемо

Што се жена жртава тиче веома су важни следећи фактори:
- Освестити да се дешава насиље над нама, да то није ништа ни срамотно нити ретко али није нешто што требамо да трпимо. Битно је схватити да имамо право на живот без насиља
- Економска независност; овај фактор веома је битан, јер уколико жена има свој посао и приходе, одлазак од насилника је далеко лакши
- Круг пријатеља и подршке, родитељи, најбоља пријатељица, брат, неко у кога имате поверења да му поверите проблем и ко ће вас подржати у вашој борби. Потражити помоћ пријатеља али и надлежних институција.
- Едукација и информисаност су и овде веома важан фактор, потребно је едукујемо о својим правима и могућностима како да поступамо у датој ситуацији

Неки од сајтова где се можете информисати су:
Autonomni ženski centar
Hoću da znaš
Sigurna kuća

Организације које се баве заштитом и које су надлежне:
Полиција, Тужилаштво, Прекршајни суд, Центар за социјални рад.

Насиље у породици које се дешава на нивоу Србије можете пријавити на број: 0800-100-600

„Жену треба узети за оно што јесте, и не покушавати да је изграђујемо боље него што је Бог направио; а ако се жена узме за онакву каква је одиста, она може још донети човеку неизмерно пуно радости." - Јован Дучић